حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، - الْمَعْنَى - قَالَ أَحْمَدُ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ الْقُرَشِيُّ التَّيْمِيُّ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ يَقُولُ " إِنَّ بَنِي هِشَامِ بْنِ الْمُغِيرَةِ اسْتَأْذَنُونِي أَنْ يُنْكِحُوا ابْنَتَهُمْ مِنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ فَلاَ آذَنُ ثُمَّ لاَ آذَنُ ثُمَّ لاَ آذَنُ إِلاَّ أَنْ يُرِيدَ ابْنُ أَبِي طَالِبٍ أَنْ يُطَلِّقَ ابْنَتِي وَيَنْكِحَ ابْنَتَهُمْ فَإِنَّمَا ابْنَتِي بَضْعَةٌ مِنِّي يُرِيبُنِي مَا أَرَابَهَا وَيُؤْذِينِي مَا آذَاهَا " . وَالإِخْبَارُ فِي حَدِيثِ أَحْمَدَ .
Misvar ibn Maxrama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺni minbar ustida turib shunday deyayotganlarini eshitdi: «Albatta Hishom ibn al-Mugʻiyra oʻgʻillari mendan oʻz qizlarini Ali ibn Abi Tolibga nikohlab berish uchun ijozat soʻradilar. Men ijozat bermayman, soʻng ijozat bermayman, soʻng ijozat bermayman, magar Ibn Abi Tolib mening qizimni taloq qilib, ularning qiziga uylanishni xohlasa (boshqa gap). Chunki mening qizim mening bir parchamdir; uni shubhaga solgan narsa meni shubhaga soladi, unga ozor bergan narsa menga ozor beradi.» Xabar (eshitish) lafzi Ahmadning hadisidadir.Мисвар ибн Махрама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺни минбар устида туриб шундай деяётганларини эшитди: «Албатта Ҳишом ибн ал-Муғийра ўғиллари мендан ўз қизларини Али ибн Аби Толибга никоҳлаб бериш учун ижозат сўрадилар. Мен ижозат бермайман, сўнг ижозат бермайман, сўнг ижозат бермайман, магар Ибн Аби Толиб менинг қизимни талоқ қилиб, уларнинг қизига уйланишни хоҳласа (бошқа гап). Чунки менинг қизим менинг бир парчамдир; уни шубҳага солган нарса мени шубҳага солади, унга озор берган нарса менга озор беради.» Хабар (эшитиш) лафзи Аҳмаднинг ҳадисидадир.