حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا مَرْحُومُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ الْعَطَّارُ، حَدَّثَنِي أَبُو عِمْرَانَ الْجَوْنِيُّ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ بَابَنُوسَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ إِلَى النِّسَاءِ - تَعْنِي فِي مَرَضِهِ - فَاجْتَمَعْنَ فَقَالَ " إِنِّي لاَ أَسْتَطِيعُ أَنْ أَدُورَ بَيْنَكُنَّ فَإِنْ رَأَيْتُنَّ أَنْ تَأْذَنَّ لِيَ فَأَكُونَ عِنْدَ عَائِشَةَ فَعَلْتُنَّ " . فَأَذِنَّ لَهُ .
Musaddad Marhum ibn Abdulaziz al-Attordan, u Abu Imron al-Javniydan, u Yazid ibn Bobanusdan, u Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilishicha: Rasululloh ﷺ — yaʼni oʻz kasalliklari paytida — ayollarga (odam) yubordilar. Ular toʻplanishgach, u zot: «Men oramizda aylanib yurishga qodir emasman. Agar menga ruxsat berib, Oishaning huzurida boʻlishimni maʼqul koʻrsangiz, shunday qilinglar», dedilar. Shunda ular u zotga ruxsat berishdi.Мусаддад Марҳум ибн Абдулазиз ал-Аттордан, у Абу Имрон ал-Жавнийдан, у Язид ибн Бобанусдан, у Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилишича: Расулуллоҳ ﷺ — яъни ўз касалликлари пайтида — аёлларга (одам) юбордилар. Улар тўпланишгач, у зот: «Мен орамизда айланиб юришга қодир эмасман. Агар менга рухсат бериб, Оишанинг ҳузурида бўлишимни маъқул кўрсангиз, шундай қилинглар», дедилар. Шунда улар у зотга рухсат беришди.