حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سُئِلَ أَىُّ الْمُؤْمِنِينَ أَكْمَلُ إِيمَانًا قَالَ " رَجُلٌ يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ بِنَفْسِهِ وَمَالِهِ وَرَجُلٌ يَعْبُدُ اللَّهَ فِي شِعْبٍ مِنَ الشِّعَابِ قَدْ كُفِيَ النَّاسُ شَرَّهُ " .
Abu Said (al-Xudriy) (roziyallohu anhu)dan, u Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladiki, u zotdan: «Moʻminlarning qaysi biri imoni jihatidan eng komilroq?» deb soʻraldi. U zot: «Joni va moli bilan Alloh yoʻlida jihod qiladigan kishi hamda togʻ darasidan birida odamlarni oʻzining yomonligidan saqlagan holda Allohga ibodat qiladigan kishi», dedilar.Абу Саид (ал-Худрий) (розияллоҳу анҳу)дан, у Пайғамбар ﷺдан ривоят қиладики, у зотдан: «Мўминларнинг қайси бири имони жиҳатидан энг комилроқ?» деб сўралди. У зот: «Жони ва моли билан Аллоҳ йўлида жиҳод қиладиган киши ҳамда тоғ дарасидан бирида одамларни ўзининг ёмонлигидан сақлаган ҳолда Аллоҳга ибодат қиладиган киши», дедилар.