حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ مَيْمُونٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رُبَيِّعَةَ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ خَالِدٍ السُّلَمِيِّ، قَالَ : آخَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ رَجُلَيْنِ فَقُتِلَ أَحَدُهُمَا وَمَاتَ الآخَرُ بَعْدَهُ بِجُمُعَةٍ أَوْ نَحْوِهَا، فَصَلَّيْنَا عَلَيْهِ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم : " مَا قُلْتُمْ " . فَقُلْنَا : دَعَوْنَا لَهُ، وَقُلْنَا : اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَأَلْحِقْهُ بِصَاحِبِهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم : " فَأَيْنَ صَلاَتُهُ بَعْدَ صَلاَتِهِ وَصَوْمُهُ بَعْدَ صَوْمِهِ " . شَكَّ شُعْبَةُ فِي صَوْمِهِ : " وَعَمَلُهُ بَعْدَ عَمَلِهِ إِنَّ بَيْنَهُمَا كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ " .
Ubayd ibn Xolid as-Sulamiy (roziyallohu anhu) aytadi: Rasululloh ﷺ ikki kishini birodar qildilar. Soʻng ulardan biri (Alloh yoʻlida) oʻldirildi, ikkinchisi esa undan bir hafta yoki shunga yaqin vaqtdan keyin vafot etdi. Biz unga (janoza) namozini oʻqidik. Shunda Rasululloh ﷺ: «Nima dedingiz?» dedilar. Biz: «Unga duo qildik va: ‹Ey Alloh, uni magʻfirat qilgin va uni oʻrtogʻiga qoʻshgin›, dedik», dedik. Rasululloh ﷺ: «Bas, uning (oʻrtogʻi vafotidan keyin oʻqigan) namozidan keyingi namozi qani, roʻzasidan keyingi roʻzasi qani» ‒ Shuʼba roʻzasi (degan soʻzda) shubha qildi ‒ «va amalidan keyingi amali qani? Albatta, ular ikkovining orasi xuddi osmon bilan yer orasidek (uzoq)dir», dedilar.Убайд ибн Холид ас-Суламий (розияллоҳу анҳу) айтади: Расулуллоҳ ﷺ икки кишини биродар қилдилар. Сўнг улардан бири (Аллоҳ йўлида) ўлдирилди, иккинчиси эса ундан бир ҳафта ёки шунга яқин вақтдан кейин вафот этди. Биз унга (жаноза) намозини ўқидик. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Нима дедингиз?» дедилар. Биз: «Унга дуо қилдик ва: ‹Эй Аллоҳ, уни мағфират қилгин ва уни ўртоғига қўшгин›, дедик», дедик. Расулуллоҳ ﷺ: «Бас, унинг (ўртоғи вафотидан кейин ўқиган) намозидан кейинги намози қани, рўзасидан кейинги рўзаси қани» ‒ Шуъба рўзаси (деган сўзда) шубҳа қилди ‒ «ва амалидан кейинги амали қани? Албатта, улар икковининг ораси худди осмон билан ер орасидек (узоқ)дир», дедилар.