حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ، وَمَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، أَنَّهُمُ اصْطَلَحُوا عَلَى وَضْعِ الْحَرْبِ عَشْرَ سِنِينَ يَأْمَنُ فِيهِنَّ النَّاسُ وَعَلَى أَنَّ بَيْنَنَا عَيْبَةً مَكْفُوفَةً وَأَنَّهُ لاَ إِسْلاَلَ وَلاَ إِغْلاَلَ .
Muhammad ibn al-Aloʼ bizga ibn Idris orqali rivoyat qildi, u: Men ibn Ishoqdan eshitdim, dedi, u az-Zuhriydan, u Urva ibn az-Zubayrdan, u al-Misvar ibn Maxrama va Marvon ibn al-Hakamdan rivoyat qildiki, ular (Hudaybiyada) oʻn yil davomida urushni toʻxtatishga kelishdilar, shu (muddat) ichida odamlar tinch boʻlishi, oramizda yashiringan (yomonlik yashirilmagan) sof munosabat boʻlishi va oʻgʻrilik ham, xiyonat ham boʻlmasligi sharti bilan (sulh tuzdilar).Муҳаммад ибн ал-Алў бизга ибн Идрис орқали ривоят қилди, у: Мен ибн Ишоқдан эшитдим, деди, у аз-Зуҳрийдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у ал-Мисвар ибн Махрама ва Марвон ибн ал-Ҳакамдан ривоят қилдики, улар (Ҳудайбияда) ўн йил давомида урушни тўхтатишга келишдилар, шу (муддат) ичида одамлар тинч бўлиши, орамизда яширинган (ёмонлик яширилмаган) соф муносабат бўлиши ва ўғрилик ҳам, хиёнат ҳам бўлмаслиги шарти билан (сулҳ туздилар).