حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ كَانَ يُؤَذَّنُ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ عَلَى بَابِ الْمَسْجِدِ وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ . ثُمَّ سَاقَ نَحْوَ حَدِيثِ يُونُسَ .
Said ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ juma kuni minbarga oʻtirganlarida, hamda Abu Bakr va Umar (davrida) u zotning oldida, masjid eshigi oldida azon aytilar edi. Soʻng rovi Yunusning hadisiga oʻxshash qilib rivoyatni davom ettirdi.Саид ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ жума куни минбарга ўтирганларида, ҳамда Абу Бакр ва Умар (даврида) у зотнинг олдида, масжид эшиги олдида азон айтилар эди. Сўнг рови Юнуснинг ҳадисига ўхшаш қилиб ривоятни давом эттирди.