حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى ابْنِ وَهْبٍ قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ بُكَيْرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَفِيفَ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ حَدَّثَنِي رَجُلٌ، مِنْ بَنِي أَسَدِ بْنِ خُزَيْمَةَ أَنَّهُ سَأَلَ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ فَقَالَ يُصَلِّي أَحَدُنَا فِي مَنْزِلِهِ الصَّلاَةَ ثُمَّ يَأْتِي الْمَسْجِدَ وَتُقَامُ الصَّلاَةُ فَأُصَلِّي مَعَهُمْ فَأَجِدُ فِي نَفْسِي مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا . فَقَالَ أَبُو أَيُّوبَ سَأَلْنَا عَنْ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ذَلِكَ لَهُ سَهْمُ جَمْعٍ " .
Afiyf ibn Amr ibn al-Musayyab (rahimahulloh) aytdiki, menga Banu Asad ibn Xuzayma (qabilasi)dan boʻlgan bir kishi hadis aytib berdiki, u Abu Ayyub al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan soʻrab: «Birimiz manzilida namozni oʻqib boʻladi-da, soʻng masjidga keladi, namozga iqoma aytilayotgan boʻladi, men ham ular bilan birga oʻqiyman. Ana shundan koʻnglimda (bir narsa) sezaman», dedi. Shunda Abu Ayyub (roziyallohu anhu): «Bizlar bu haqda Paygʻambar ﷺdan soʻragan edik, u zot: ‹Bu unga jamoat (ulushidan bir) ulush boʻladi›, dedilar», dedi.Афийф ибн Амр ибн ал-Мусайяб (раҳимаҳуллоҳ) айтдики, менга Бану Асад ибн Хузайма (қабиласи)дан бўлган бир киши ҳадис айтиб бердики, у Абу Айюб ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан сўраб: «Биримиз манзилида намозни ўқиб бўлади-да, сўнг масжидга келади, намозга иқома айтилаётган бўлади, мен ҳам улар билан бирга ўқийман. Ана шундан кўнглимда (бир нарса) сезаман», деди. Шунда Абу Айюб (розияллоҳу анҳу): «Бизлар бу ҳақда Пайғамбар ﷺдан сўраган эдик, у зот: ‹Бу унга жамоат (улушидан бир) улуш бўлади›, дедилар», деди.