حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ حُمَيْدٍ، مِثْلَهُ لَمْ يَذْكُرِ التَّطَوُّعَ قَالَ كَانَ الْحَسَنُ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ إِمَامًا أَوْ خَلْفَ إِمَامٍ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَيُسَبِّحُ وَيُكَبِّرُ وَيُهَلِّلُ قَدْرَ ق وَالذَّارِيَاتِ .
Muso ibn Ismoil bizga aytib berdi, Hammod bizga Humayddan xuddi shunga oʻxshashini (rivoyat qildi), (lekin) u nafl namozni zikr qilmadi. (Roviy) dedi: Hasan (al-Basriy) peshin va asr (namozlarida) imom boʻlib yoki imom orqasida Fotihatul kitobni oʻqir, hamda «Qof» va «az-Zoriyot» (suralari) miqdorida tasbeh, takbir va tahlil aytar edi.Мусо ибн Исмоил бизга айтиб берди, Ҳаммод бизга Ҳумайддан худди шунга ўхшашини (ривоят қилди), (лекин) у нафл намозни зикр қилмади. (Ровий) деди: Ҳасан (ал-Басрий) пешин ва аср (намозларида) имом бўлиб ёки имом орқасида Фотиҳатул китобни ўқир, ҳамда «Қоф» ва «аз-Зориёт» (суралари) миқдорида тасбеҳ, такбир ва таҳлил айтар эди.