حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ رَاشِدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، حَدَّثَنَا أَحْمَرُ بْنُ جَزْءٍ، صَاحِبُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا سَجَدَ جَافَى عَضُدَيْهِ عَنْ جَنْبَيْهِ حَتَّى نَأْوِيَ لَهُ .
Rasululloh ﷺning sahobalaridan boʻlmish Ahmar ibn Jazʼ (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ sajda qilganlarida, yelkalarini yonlaridan shunchalik uzoq tutar edilarki, hatto biz u zotga (ogʻir boʻlayotganidan) rahmimiz kelar edi.Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларидан бўлмиш Аҳмар ибн Жазъ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ сажда қилганларида, елкаларини ёнларидан шунчалик узоқ тутар эдиларки, ҳатто биз у зотга (оғир бўлаётганидан) раҳмимиз келар эди.