حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، وَمَنْصُورٌ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ قَالَ لِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ سَمُرَةَ لاَ تَسْأَلِ الإِمَارَةَ فَإِنَّكَ إِذَا أُعْطِيتَهَا عَنْ مَسْأَلَةٍ وُكِلْتَ فِيهَا إِلَى نَفْسِكَ وَإِنْ أُعْطِيتَهَا عَنْ غَيْرِ مَسْأَلَةٍ أُعِنْتَ عَلَيْهَا " .
Abdurrahmon ibn Samura (roziyallohu anhu) aytadilar: Nabiy ﷺ menga: «Ey Abdurrahmon ibn Samura, amirlikni soʻrama. Chunki sen uni soʻrab olsang, oʻsha ishda oʻzingga havola qilinasan. Agar uni soʻramay turib olsang, unda senga (Alloh tomonidan) yordam beriladi», dedilar.Абдурраҳмон ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтадилар: Набий ﷺ менга: «Эй Абдурраҳмон ибн Самура, амирликни сўрама. Чунки сен уни сўраб олсанг, ўша ишда ўзингга ҳавола қилинасан. Агар уни сўрамай туриб олсанг, унда сенга (Аллоҳ томонидан) ёрдам берилади», дедилар.