حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَبِي الزَّرْقَاءِ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ - أَحْسِبُهُ - عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَاتَلَ أَهْلَ خَيْبَرَ فَغَلَبَ عَلَى النَّخْلِ وَالأَرْضِ وَأَلْجَأَهُمْ إِلَى قَصْرِهِمْ فَصَالَحُوهُ عَلَى أَنَّ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّفْرَاءَ وَالْبَيْضَاءَ وَالْحَلْقَةَ وَلَهُمْ مَا حَمَلَتْ رِكَابُهُمْ عَلَى أَنْ لاَ يَكْتُمُوا وَلاَ يُغَيِّبُوا شَيْئًا فَإِنْ فَعَلُوا فَلاَ ذِمَّةَ لَهُمْ وَلاَ عَهْدَ فَغَيَّبُوا مَسْكًا لِحُيَىِّ بْنِ أَخْطَبَ وَقَدْ كَانَ قُتِلَ قَبْلَ خَيْبَرَ كَانَ احْتَمَلَهُ مَعَهُ يَوْمَ بَنِي النَّضِيرِ حِينَ أُجْلِيَتِ النَّضِيرُ فِيهِ حُلِيُّهُمْ قَالَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِسَعْيَةَ " أَيْنَ مَسْكُ حُيَىِّ بْنِ أَخْطَبَ " . قَالَ أَذْهَبَتْهُ الْحُرُوبُ وَالنَّفَقَاتُ . فَوَجَدُوا الْمَسْكَ فَقَتَلَ ابْنَ أَبِي الْحُقَيْقِ وَسَبَى نِسَاءَهُمْ وَذَرَارِيَّهُمْ وَأَرَادَ أَنْ يُجْلِيَهُمْ فَقَالُوا يَا مُحَمَّدُ دَعْنَا نَعْمَلْ فِي هَذِهِ الأَرْضِ وَلَنَا الشَّطْرُ مَا بَدَا لَكَ وَلَكُمُ الشَّطْرُ . وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي كُلَّ امْرَأَةٍ مِنْ نِسَائِهِ ثَمَانِينَ وَسْقًا مِنْ تَمْرٍ وَعِشْرِينَ وَسْقًا مِنْ شَعِيرٍ .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ Xaybar ahli bilan jang qildilar va xurmozorlar hamda yer ustidan gʻolib kelib, ularni qalʼalariga qamab qoʻydilar. Shunda ular Rasululloh ﷺ bilan sulh tuzdilar — oltin, kumush va qurol-yarogʻ Rasululloh ﷺga, tuyalari koʻtargan narsalar esa ularning oʻzlariga (tegishli) boʻlishi sharti bilan; (yana) ular hech narsani yashirmasliklari va berkitmasliklari sharti bilan. Agar shunday qilsalar, ularga na zimma (himoya) va na ahd boʻladi. Ular esa Huyay ibn Axtabning bir teri xaltasini yashirib qoʻydilar — (Huyay) Xaybardan oldin oʻldirilgan edi. Banu Naziyr (yurtdan) chiqarilgan kuni, Naziyr (kechirib qoʻyilganda), u (xaltani) oʻzi bilan olib ketgan edi; unda ularning zeb-ziynatlari bor edi. (Roviy) dedi: Nabiy ﷺ Saʼyaga: «Huyay ibn Axtabning teri xaltasi qani?» dedilar. U: «Uni urushlar va xarajatlar yeb yubordi», dedi. (Keyin) ular teri xaltani topdilar. Shunda u zot Ibn Abul-Huqayqni oʻldirdilar, ularning ayollari va bola-chaqalarini asir qildilar va ularni (yurtdan) chiqarib yubormoqchi boʻldilar. Shunda ular: «Ey Muhammad! Bizni shu yerda ishlashga qoʻying, hosilning yarmi bizga, sizga maʼqul (boʻlganicha) yarmi sizga boʻlsin», dedilar. Rasululloh ﷺ oʻz ayollarining har biriga sakson vasq xurmo va yigirma vasq arpa berib turar edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ Хайбар аҳли билан жанг қилдилар ва хурмозорлар ҳамда ер устидан ғолиб келиб, уларни қалъаларига қамаб қўйдилар. Шунда улар Расулуллоҳ ﷺ билан сулҳ туздилар — олтин, кумуш ва қурол-яроғ Расулуллоҳ ﷺга, туялари кўтарган нарсалар эса уларнинг ўзларига (тегишли) бўлиши шарти билан; (яна) улар ҳеч нарсани яширмасликлари ва беркитмасликлари шарти билан. Агар шундай қилсалар, уларга на зимма (ҳимоя) ва на аҳд бўлади. Улар эса Ҳуяй ибн Ахтабнинг бир тери халтасини яшириб қўйдилар — (Ҳуяй) Хайбардан олдин ўлдирилган эди. Бану Назийр (юртдан) чиқарилган куни, Назийр (кечириб қўйилганда), у (халтани) ўзи билан олиб кетган эди; унда уларнинг зеб-зийнатлари бор эди. (Ровий) деди: Набий ﷺ Саъяга: «Ҳуяй ибн Ахтабнинг тери халтаси қани?» дедилар. У: «Уни урушлар ва харажатлар еб юборди», деди. (Кейин) улар тери халтани топдилар. Шунда у зот Ибн Абул-Ҳуқайқни ўлдирдилар, уларнинг аёллари ва бола-чақаларини асир қилдилар ва уларни (юртдан) чиқариб юбормоқчи бўлдилар. Шунда улар: «Эй Муҳаммад! Бизни шу ерда ишлашга қўйинг, ҳосилнинг ярми бизга, сизга маъқул (бўлганича) ярми сизга бўлсин», дедилар. Расулуллоҳ ﷺ ўз аёлларининг ҳар бирига саксон васқ хурмо ва йигирма васқ арпа бериб турар эдилар.