HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Abu Dovud · HadisСунан Абу Довуд · Ҳадис3542Bob 49:Боб 49: Farzandlarining biriga sovgʻa berishni afzal koʻrgan kishi haqidaФарзандларининг бирига совға беришни афзал кўрган киши ҳақидаباب فِي الرَّجُلِ يُفَضِّلُ بَعْضَ وَلَدِهِ فِي النُّحْلِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا سَيَّارٌ، وَأَخْبَرَنَا مُغِيرَةُ، وَأَخْبَرَنَا دَاوُدُ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، وَأَنْبَأَنَا مُجَالِدٌ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ سَالِمٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ أَنْحَلَنِي أَبِي نُحْلاً - قَالَ إِسْمَاعِيلُ بْنُ سَالِمٍ مِنْ بَيْنِ الْقَوْمِ نِحْلَةً غُلاَمًا لَهُ - قَالَ فَقَالَتْ لَهُ أُمِّي عَمْرَةُ بِنْتُ رَوَاحَةَ إِيتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَشْهِدْهُ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَشْهَدَهُ فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ إِنِّي نَحَلْتُ ابْنِي النُّعْمَانَ نُحْلاً وَإِنَّ عَمْرَةَ سَأَلَتْنِي أَنْ أُشْهِدَكَ عَلَى ذَلِكَ قَالَ فَقَالَ ‏"‏ أَلَكَ وَلَدٌ سِوَاهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَكُلَّهُمْ أَعْطَيْتَ مِثْلَ مَا أَعْطَيْتَ النُّعْمَانَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ لاَ قَالَ فَقَالَ بَعْضُ هَؤُلاَءِ الْمُحَدِّثِينَ ‏"‏ هَذَا جَوْرٌ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ ‏"‏ هَذَا تَلْجِئَةٌ فَأَشْهِدْ عَلَى هَذَا غَيْرِي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مُغِيرَةُ فِي حَدِيثِهِ ‏"‏ أَلَيْسَ يَسُرُّكَ أَنْ يَكُونُوا لَكَ فِي الْبِرِّ وَاللُّطْفِ سَوَاءً ‏"‏ ‏.‏ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَأَشْهِدْ عَلَى هَذَا غَيْرِي ‏"‏ ‏.‏ وَذَكَرَ مُجَالِدٌ فِي حَدِيثِهِ ‏"‏ إِنَّ لَهُمْ عَلَيْكَ مِنَ الْحَقِّ أَنْ تَعْدِلَ بَيْنَهُمْ كَمَا أَنَّ لَكَ عَلَيْهِمْ مِنَ الْحَقِّ أَنْ يَبَرُّوكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ فِي حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ قَالَ بَعْضُهُمْ ‏"‏ أَكُلَّ بَنِيكَ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ ‏"‏ وَلَدِكَ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ ابْنُ أَبِي خَالِدٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ فِيهِ ‏"‏ أَلَكَ بَنُونَ سِوَاهُ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ أَبُو الضُّحَى عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ ‏"‏ أَلَكَ وَلَدٌ غَيْرُهُ ‏"‏ ‏.‏

Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo) shunday dedi: «Otam menga bir inʼom berdi». Ismoil ibn Solim (rivoyatida): «(Otam) odamlar orasidan menga oʻzining bir qulini inʼom qildi», dedi. (Nuʼmon) dedi: «Onam Amra binti Ravoha unga: ‹Rasululloh ﷺ huzurlariga borib, buni u zotga guvoh qil›, dedi. Shunda (otam) Nabiy ﷺ huzurlariga keldi va buni u zotga aytib, guvoh qilmoqchi boʻldi-da, dedi: ‹Men oʻglim Nuʼmonga bir inʼom berdim, Amra esa sizni bunga guvoh qilishimni soʻradi›. (Rasululloh ﷺ) dedilar: ‹Undan boshqa farzanding bormi?› (Otam): ‹Ha›, dedi. (U zot): ‹Nuʼmonga berganingdek, ularning hammasiga ham shunday berdingmi?› dedilar. (Otam): ‹Yoʻq›, dedi». Bu muhaddislarning baʼzilari (rivoyatida shunday) dedi: (Rasululloh ﷺ): «Bu zulmdir», dedilar. Baʼzilari esa: «Bu majburlovdir, sen bunga mendan boshqani guvoh qil», dedilar. Mugʻiyra oʻz hadisida (shunday) dedi: (Rasululloh ﷺ): «Ularning yaxshilik va mehribonlikda senga (nisbatan) teng boʻlishlari seni xursand qilmaydimi?» dedilar. (Otam): «Ha», dedi. (U zot): «Unda bunga mendan boshqani guvoh qil», dedilar. Mujolid oʻz hadisida (shunday) zikr qildi: (Rasululloh ﷺ): «Sening ularning ustingda haqqing — senga yaxshilik qilishlari boʻlganidek, ularning ham sening ustingda haqlari — orangizda adolatli boʻlishingdir», dedilar. Abu Dovud aytdi: Zuhriyning hadisida baʼzilari: «Hamma oʻgʻillaringga (shundaymi)», dedi; baʼzilari esa: «(Hamma) farzandingga», dedi. Ibn Abu Xolid Shaʼbiydan (rivoyat qilib) bunda: «Undan boshqa oʻgʻillaring bormi?» dedi. Abud-Duho esa Nuʼmon ibn Bashirdan (rivoyat qilib): «Undan boshqa farzanding bormi?» dedi.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо) шундай деди: «Отам менга бир инъом берди». Исмоил ибн Солим (ривоятида): «(Отам) одамлар орасидан менга ўзининг бир қулини инъом қилди», деди. (Нуъмон) деди: «Онам Амра бинти Равоҳа унга: ‹Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига бориб, буни у зотга гувоҳ қил›, деди. Шунда (отам) Набий ﷺ ҳузурларига келди ва буни у зотга айтиб, гувоҳ қилмоқчи бўлди-да, деди: ‹Мен ўглим Нуъмонга бир инъом бердим, Амра эса сизни бунга гувоҳ қилишимни сўради›. (Расулуллоҳ ﷺ) дедилар: ‹Ундан бошқа фарзандинг борми?› (Отам): ‹Ҳа›, деди. (У зот): ‹Нуъмонга берганингдек, уларнинг ҳаммасига ҳам шундай бердингми?› дедилар. (Отам): ‹Йўқ›, деди». Бу муҳаддисларнинг баъзилари (ривоятида шундай) деди: (Расулуллоҳ ﷺ): «Бу зулмдир», дедилар. Баъзилари эса: «Бу мажбурловдир, сен бунга мендан бошқани гувоҳ қил», дедилар. Муғийра ўз ҳадисида (шундай) деди: (Расулуллоҳ ﷺ): «Уларнинг яхшилик ва меҳрибонликда сенга (нисбатан) тенг бўлишлари сени хурсанд қилмайдими?» дедилар. (Отам): «Ҳа», деди. (У зот): «Унда бунга мендан бошқани гувоҳ қил», дедилар. Мужолид ўз ҳадисида (шундай) зикр қилди: (Расулуллоҳ ﷺ): «Сенинг уларнинг устингда ҳаққинг — сенга яхшилик қилишлари бўлганидек, уларнинг ҳам сенинг устингда ҳақлари — орангизда адолатли бўлишингдир», дедилар. Абу Довуд айтди: Зуҳрийнинг ҳадисида баъзилари: «Ҳамма ўғилларингга (шундайми)», деди; баъзилари эса: «(Ҳамма) фарзандингга», деди. Ибн Абу Холид Шаъбийдан (ривоят қилиб) бунда: «Ундан бошқа ўғилларинг борми?» деди. Абуд-Дуҳо эса Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилиб): «Ундан бошқа фарзандинг борми?» деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني) · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: An-Nu'mon ibn Bashir al-Ansoriy