حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الزُّبَيْرِ، حَدَّثَهُ أَنَّ رَجُلاً خَاصَمَ الزُّبَيْرَ فِي شِرَاجِ الْحَرَّةِ الَّتِي يَسْقُونَ بِهَا فَقَالَ الأَنْصَارِيُّ سَرِّحِ الْمَاءَ يَمُرُّ . فَأَبَى عَلَيْهِ الزُّبَيْرُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلزُّبَيْرِ " اسْقِ يَا زُبَيْرُ ثُمَّ أَرْسِلْ إِلَى جَارِكَ " . فَغَضِبَ الأَنْصَارِيُّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ كَانَ ابْنَ عَمَّتِكَ فَتَلَوَّنَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " اسْقِ ثُمَّ احْبِسِ الْمَاءَ حَتَّى يَرْجِعَ إِلَى الْجَدْرِ " . فَقَالَ الزُّبَيْرُ فَوَاللَّهِ إِنِّي لأَحْسِبُ هَذِهِ الآيَةَ نَزَلَتْ فِي ذَلِكَ { فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ حَتَّى يُحَكِّمُوكَ } الآيَةَ .
Abdulloh ibn Zubayr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinishicha, bir kishi Zubayr bilan Harradagi suv chiqadigan ariqlar (ulardan suv ichadigan suv yoʻllari) xususida nizolashdi. Ansoriy: «Suvni qoʻyib yubor, oqib oʻtsin», dedi. Zubayr esa unga (suvni qoʻyib yuborishga) koʻnmadi. Shunda Rasululloh ﷺ Zubayrga: «Ey Zubayr, (yeringni) sugʻorgin, soʻngra suvni qoʻshningga yuborgin», dedilar. Bunga ansoriy gʻazablanib: «Ey Allohning Rasuli, u (Zubayr) sizning ammangizning oʻgʻli boʻlgani uchunmi?» dedi. Shunda Rasululloh ﷺning yuzlari oʻzgardi (rangi qochdi), soʻngra: «(Yeringni) sugʻor, soʻng suv toʻgʻonga (devor tagiga) yetguncha uni toʻsib turgin», dedilar. Zubayr aytdi: Allohga qasamki, men gumon qilamanki, ushbu oyat shu xususda nozil boʻlgan: {Yoʻq! Robbingga qasamki, ular oʻzaro talashgan narsalarida seni hakam qilmagunlaricha... iymon keltirmaydilar} (Niso 65).Абдуллоҳ ибн Зубайр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинишича, бир киши Зубайр билан Ҳаррадаги сув чиқадиган ариқлар (улардан сув ичадиган сув йўллари) хусусида низолашди. Ансорий: «Сувни қўйиб юбор, оқиб ўтсин», деди. Зубайр эса унга (сувни қўйиб юборишга) кўнмади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ Зубайрга: «Эй Зубайр, (ерингни) суғоргин, сўнгра сувни қўшнингга юборгин», дедилар. Бунга ансорий ғазабланиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, у (Зубайр) сизнинг аммангизнинг ўғли бўлгани учунми?» деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺнинг юзлари ўзгарди (ранги қочди), сўнгра: «(Ерингни) суғор, сўнг сув тўғонга (девор тагига) етгунча уни тўсиб тургин», дедилар. Зубайр айтди: Аллоҳга қасамки, мен гумон қиламанки, ушбу оят шу хусусда нозил бўлган: {Йўқ! Роббингга қасамки, улар ўзаро талашган нарсаларида сени ҳакам қилмагунларича... иймон келтирмайдилар} (Нисо 65).