حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ وَهْبِ بْنِ عُقْبَةَ الْعَامِرِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنِ الْفُجَيْعِ الْعَامِرِيِّ، أَنَّهُ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ مَا يَحِلُّ لَنَا مِنَ الْمَيْتَةِ قَالَ " مَا طَعَامُكُمْ " . قُلْنَا نَغْتَبِقُ وَنَصْطَبِحُ . قَالَ أَبُو نُعَيْمٍ فَسَّرَهُ لِي عُقْبَةُ قَدَحٌ غُدْوَةً وَقَدَحٌ عَشِيَّةً . قَالَ " ذَاكَ - وَأَبِي - الْجُوعُ " . فَأَحَلَّ لَهُمُ الْمَيْتَةَ عَلَى هَذِهِ الْحَالِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الْغَبُوقُ مِنْ آخِرِ النَّهَارِ وَالصَّبُوحُ مِنْ أَوَّلِ النَّهَارِ .
al-Fujayʼ al-Omiriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib: «Bizga oʻlaksadan nimasi halol boʻladi?» dedi. U zot: «Taomingiz qanaqa?» dedilar. Biz: «Kechqurun bir oz, ertalab bir oz (ichamiz)», dedik. Abu Nuʼaym aytadi: buni menga Uqba: ertalab bir piyola (sut) va kechqurun bir piyola, deb sharhlab berdi. U zot: «Otamga qasamki, mana shu — ochlikdir», dedilar. Shunda ularga shu holatda oʻlaksani halol qildilar. Abu Dovud aytadi: gʻabuq — kunning oxiridagi (ichimlik), sabuh — kunning avvalidagi (ichimlik)dir.ал-Фужайъ ал-Омирий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб: «Бизга ўлаксадан нимаси ҳалол бўлади?» деди. У зот: «Таомингиз қанақа?» дедилар. Биз: «Кечқурун бир оз, эрталаб бир оз (ичамиз)», дедик. Абу Нуъайм айтади: буни менга Уқба: эрталаб бир пиёла (сут) ва кечқурун бир пиёла, деб шарҳлаб берди. У зот: «Отамга қасамки, мана шу — очликдир», дедилар. Шунда уларга шу ҳолатда ўлаксани ҳалол қилдилар. Абу Довуд айтади: ғабуқ — куннинг охиридаги (ичимлик), сабуҳ — куннинг аввалидаги (ичимлик)дир.