حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَسْلَمَ الْمِنْقَرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، قَالَ قَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ { بِفَضْلِ اللَّهِ وَبِرَحْمَتِهِ فَبِذَلِكَ فَلْتَفْرَحُوا } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ بِالتَّاءِ .
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u kishi: {Allohning fazli va rahmati bilan — ana shuning bilan xursand boʻlsinlar (fal-tafrahu)} ((Sura) Yunus 58) deb oʻqidi. Abu Dovud aytdi: (Bu soʻz) ‹to› harfi (xitob siygʻasi) bilan oʻqiladi.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у киши: {Аллоҳнинг фазли ва раҳмати билан — ана шунинг билан хурсанд бўлсинлар (фал-тафраҳу)} ((Сура) Юнус 58) деб ўқиди. Абу Довуд айтди: (Бу сўз) ‹то› ҳарфи (хитоб сийғаси) билан ўқилади.