حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عِيسَى، عَنْ حَمْزَةَ الزَّيَّاتِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَعَا بَدَأَ بِنَفْسِهِ وَقَالَ " رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا وَعَلَى مُوسَى لَوْ صَبَرَ لَرَأَى مِنْ صَاحِبِهِ الْعَجَبَ وَلَكِنَّهُ قَالَ { إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَىْءٍ بَعْدَهَا فَلاَ تُصَاحِبْنِي قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِي } " . طَوَّلَهَا حَمْزَةُ .
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ duo qilganlarida avval oʻzlaridan boshlar va: «Allohning rahmati bizga hamda Musoga boʻlsin. Agar u sabr qilganida edi, hamrohidan ajoyib narsalarni koʻrgan boʻlardi. Lekin u: {Agar bundan keyin senga biron narsa haqida savol bersam, menga hamroh boʻlma. Mendan (uzr soʻrash) chegarasiga yetding} dedi», — der edilar. Hamza buni choʻzib oʻqidi.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дуо қилганларида аввал ўзларидан бошлар ва: «Аллоҳнинг раҳмати бизга ҳамда Мусога бўлсин. Агар у сабр қилганида эди, ҳамроҳидан ажойиб нарсаларни кўрган бўларди. Лекин у: {Агар бундан кейин сенга бирон нарса ҳақида савол берсам, менга ҳамроҳ бўлма. Мендан (узр сўраш) чегарасига етдинг} деди», — дер эдилар. Ҳамза буни чўзиб ўқиди.