حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبَانُ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ بَيْنَمَا رَجُلٌ يُصَلِّي مُسْبِلاً إِزَارَهُ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اذْهَبْ فَتَوَضَّأْ " . فَذَهَبَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ جَاءَ ثُمَّ قَالَ " اذْهَبْ فَتَوَضَّأْ " . فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لَكَ أَمَرْتَهُ أَنْ يَتَوَضَّأَ ثُمَّ سَكَتَّ عَنْهُ قَالَ " إِنَّهُ كَانَ يُصَلِّي وَهُوَ مُسْبِلٌ إِزَارَهُ وَإِنَّ اللَّهَ لاَ يَقْبَلُ صَلاَةَ رَجُلٍ مُسْبِلٍ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi izorini sudralib tushgan holda namoz oʻqiyotgan edi. Rasululloh ﷺ unga: «Bor, taharat qilib kel», dedilar. U bordi, taharat qildi, soʻng keldi. Shunda u zot yana: «Bor, taharat qilib kel», dedilar. Bir kishi u zotga: «Ey Allohning Rasuli, sizga nima boʻldi, unga taharat qilishni buyurdingiz, soʻng undan jim turdingiz?» dedi. U zot: «U izorini sudralib tushgan holda namoz oʻqiyotgan edi. Alloh esa izorini sudralib tushgan kishining namozini qabul qilmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши изорини судралиб тушган ҳолда намоз ўқиётган эди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Бор, таҳарат қилиб кел», дедилар. У борди, таҳарат қилди, сўнг келди. Шунда у зот яна: «Бор, таҳарат қилиб кел», дедилар. Бир киши у зотга: «Эй Аллоҳнинг Расули, сизга нима бўлди, унга таҳарат қилишни буюрдингиз, сўнг ундан жим турдингиз?» деди. У зот: «У изорини судралиб тушган ҳолда намоз ўқиётган эди. Аллоҳ эса изорини судралиб тушган кишининг намозини қабул қилмайди», дедилар.