حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، أَوْ حَدَّثَنِي الْحَكَمُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ فَقَالَ لَمَّا نَزَلَتِ الَّتِي فِي الْفُرْقَانِ { وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ } قَالَ مُشْرِكُو أَهْلِ مَكَّةَ قَدْ قَتَلْنَا النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ وَدَعَوْنَا مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَأَتَيْنَا الْفَوَاحِشَ . فَأَنْزَلَ اللَّهُ { إِلاَّ مَنْ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ عَمَلاً صَالِحًا فَأُولَئِكَ يُبَدِّلُ اللَّهُ سَيِّئَاتِهِمْ حَسَنَاتٍ } فَهَذِهِ لأُولَئِكَ قَالَ وَأَمَّا الَّتِي فِي النِّسَاءِ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ } الآيَةُ قَالَ الرَّجُلُ إِذَا عَرَفَ شَرَائِعَ الإِسْلاَمِ ثُمَّ قَتَلَ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ لاَ تَوْبَةَ لَهُ . فَذَكَرْتُ هَذَا لِمُجَاهِدٍ فَقَالَ إِلاَّ مَنْ نَدِمَ .
Yusuf ibn Muso bizga Jarirdan, u Mansurdan, u Said ibn Jubayrdan — yoki menga Hakam Said ibn Jubayrdan rivoyat qildi. U aytdi: Men Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan soʻradim. U: «Furqon surasidagi {Ular Alloh bilan birga boshqa bir ilohga ibodat qilmaydilar va Alloh harom qilgan jonni — haq (yoʻli) bilan boʻlmasa — oʻldirmaydilar} degan oyat nozil boʻlganida, Makka mushriklari: ‹Biz Alloh harom qilgan jonni oʻldirgan edik, Alloh bilan birga boshqa ilohga ibodat qilgan edik va fohisha ishlarni qilgan edik›, dedilar. Shunda Alloh: {Magar tavba qilib, iymon keltirgan va solih amal qilgan kishilar bundan mustasno. Ana oʻshalarning yomonliklarini Alloh yaxshiliklarga aylantiradi} oyatini nozil qildi. Bas, bu oyat oʻshalar haqidadir», dedi. U aytdi: «Niso surasidagi {Kim bir moʻminni qasddan oʻldirsa, uning jazosi jahannamdir} degan oyatga kelsak, — kishi Islom shariatlarini bilgach, soʻngra bir moʻminni qasddan oʻldirsa, uning jazosi jahannamdir, unga tavba yoʻq», dedi. Men buni Mujohidga aytdim. U: «Magar nadomat chekkan kishi bundan mustasno», dedi.Юсуф ибн Мусо бизга Жарирдан, у Мансурдан, у Саид ибн Жубайрдан — ёки менга Ҳакам Саид ибн Жубайрдан ривоят қилди. У айтди: Мен Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан сўрадим. У: «Фурқон сурасидаги {Улар Аллоҳ билан бирга бошқа бир илоҳга ибодат қилмайдилар ва Аллоҳ ҳаром қилган жонни — ҳақ (йўли) билан бўлмаса — ўлдирмайдилар} деган оят нозил бўлганида, Макка мушриклари: ‹Биз Аллоҳ ҳаром қилган жонни ўлдирган эдик, Аллоҳ билан бирга бошқа илоҳга ибодат қилган эдик ва фоҳиша ишларни қилган эдик›, дедилар. Шунда Аллоҳ: {Магар тавба қилиб, иймон келтирган ва солиҳ амал қилган кишилар бундан мустасно. Ана ўшаларнинг ёмонликларини Аллоҳ яхшиликларга айлантиради} оятини нозил қилди. Бас, бу оят ўшалар ҳақидадир», деди. У айтди: «Нисо сурасидаги {Ким бир мўминни қасддан ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир} деган оятга келсак, — киши Ислом шариатларини билгач, сўнгра бир мўминни қасддан ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир, унга тавба йўқ», деди. Мен буни Мужоҳидга айтдим. У: «Магар надомат чеккан киши бундан мустасно», деди.