حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَنَّ هِشَامًا الدَّسْتَوَائِيَّ، وَأَبَانَ بْنَ يَزِيدَ، حَدَّثَاهُمُ - الْمَعْنَى، - عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ امْرَأَةً، - قَالَ فِي حَدِيثِ أَبَانَ مِنْ جُهَيْنَةَ - أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّهَا زَنَتْ وَهِيَ حُبْلَى . فَدَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَلِيًّا لَهَا فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحْسِنْ إِلَيْهَا فَإِذَا وَضَعَتْ فَجِئْ بِهَا " . فَلَمَّا أَنْ وَضَعَتْ جَاءَ بِهَا فَأَمَرَ بِهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَشُكَّتْ عَلَيْهَا ثِيَابُهَا ثُمَّ أَمَرَ بِهَا فَرُجِمَتْ ثُمَّ أَمَرَهُمْ فَصَلَّوْا عَلَيْهَا فَقَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ تُصَلِّي عَلَيْهَا وَقَدْ زَنَتْ قَالَ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَدْ تَابَتْ تَوْبَةً لَوْ قُسِّمَتْ بَيْنَ سَبْعِينَ مِنْ أَهْلِ الْمَدِينَةِ لَوَسِعَتْهُمْ وَهَلْ وَجَدْتَ أَفْضَلَ مِنْ أَنْ جَادَتْ بِنَفْسِهَا " . لَمْ يَقُلْ عَنْ أَبَانَ فَشُكَّتْ عَلَيْهَا ثِيَابُهَا .
Imron ibn Husayn (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, bir ayol — (Abonning rivoyatida) Juhayna qabilasidan — Paygʻambar ﷺ ning oldilariga kelib, oʻzi zino qilganini va homilador ekanini aytdi. Shunda Paygʻambar ﷺ uning egasini (valiysini) chaqirdilar va Rasululloh ﷺ unga: «Unga yaxshi muomalada boʻl, qachon tugʻsa, uni (huzurimga) olib kel», dedilar. Ayol tugʻgach, u (valiysi) uni olib keldi. Paygʻambar ﷺ u haqida buyurdilar, shunda uning kiyimlari ustidan (badaniga) bogʻlandi. Soʻng u zot u haqida buyurdilar va u toshboʻron qilindi. Soʻngra u zot odamlarga buyurdilar va ular unga janoza oʻqishdi. Shunda Umar: «Ey Allohning Rasuli, u zino qilgan boʻlsa-yu, unga janoza oʻqiysizmi?» dedi. U zot: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, u shunday tavba qildiki, agar bu tavba Madina ahlidan yetmish kishi orasida boʻlinsa, hammasiga yetib ortardi. Oʻz joni bilan jud qilganidan (bergani) ortiqroq narsani topdingmi?» dedilar. Abon (rivoyatida) «shunda uning kiyimlari ustidan badaniga bogʻlandi» degan soʻzni aytmagan.Имрон ибн Ҳусайн (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, бир аёл — (Абоннинг ривоятида) Жуҳайна қабиласидан — Пайғамбар ﷺ нинг олдиларига келиб, ўзи зино қилганини ва ҳомиладор эканини айтди. Шунда Пайғамбар ﷺ унинг эгасини (валийсини) чақирдилар ва Расулуллоҳ ﷺ унга: «Унга яхши муомалада бўл, қачон туғса, уни (ҳузуримга) олиб кел», дедилар. Аёл туғгач, у (валийси) уни олиб келди. Пайғамбар ﷺ у ҳақида буюрдилар, шунда унинг кийимлари устидан (баданига) боғланди. Сўнг у зот у ҳақида буюрдилар ва у тошбўрон қилинди. Сўнгра у зот одамларга буюрдилар ва улар унга жаноза ўқишди. Шунда Умар: «Эй Аллоҳнинг Расули, у зино қилган бўлса-ю, унга жаноза ўқийсизми?» деди. У зот: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар бу тавба Мадина аҳлидан етмиш киши орасида бўлинса, ҳаммасига етиб ортарди. Ўз жони билан жуд қилганидан (бергани) ортиқроқ нарсани топдингми?» дедилар. Абон (ривоятида) «шунда унинг кийимлари устидан баданига боғланди» деган сўзни айтмаган.