حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْمُثَنَّى النَّخَعِيُّ، حَدَّثَنِي جَدِّي، رِيَاحُ بْنُ الْحَارِثِ قَالَ كُنْتُ قَاعِدًا عِنْدَ فُلاَنٍ فِي مَسْجِدِ الْكُوفَةِ وَعِنْدَهُ أَهْلُ الْكُوفَةِ فَجَاءَ سَعِيدُ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ نُفَيْلٍ فَرَحَّبَ بِهِ وَحَيَّاهُ وَأَقْعَدَهُ عِنْدَ رِجْلِهِ عَلَى السَّرِيرِ فَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ يُقَالُ لَهُ قَيْسُ بْنُ عَلْقَمَةَ فَاسْتَقْبَلَهُ فَسَبَّ وَسَبَّ فَقَالَ سَعِيدٌ مَنْ يَسُبُّ هَذَا الرَّجُلُ قَالَ يَسُبُّ عَلِيًّا . قَالَ أَلاَ أَرَى أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسَبُّونَ عِنْدَكَ ثُمَّ لاَ تُنْكِرُ وَلاَ تُغَيِّرُ أَنَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ وَإِنِّي لَغَنِيٌّ أَنْ أَقُولَ عَلَيْهِ مَا لَمْ يَقُلْ فَيَسْأَلُنِي عَنْهُ غَدًا إِذَا لَقِيتُهُ " أَبُو بَكْرٍ فِي الْجَنَّةِ وَعُمَرُ فِي الْجَنَّةِ " . وَسَاقَ مَعْنَاهُ ثُمَّ قَالَ لَمَشْهَدُ رَجُلٍ مِنْهُمْ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْبَرُّ فِيهِ وَجْهُهُ خَيْرٌ مِنْ عَمَلِ أَحَدِكُمْ عُمْرَهُ وَلَوْ عُمِّرَ عُمْرَ نُوحٍ .
Riyoh ibn al-Horis (rahimahulloh) aytdi: Men Kufa masjidida falonchining huzurida oʻtirgan edim, uning yonida Kufa ahli bor edi. Shunda Saʼid ibn Zayd ibn Amr ibn Nufayl (roziyallohu anhu) keldi, u (falonchi) unga marhabo aytib, salomlashdi va uni soʻri ustida oʻz oyogʻi yoniga oʻtqazdi. Soʻng Kufa ahlidan Qays ibn Alqama deb ataladigan bir kishi keldi, u (Saʼidga roʻbaru) kelib soʻkina boshladi-yu, soʻkdi. Saʼid: «Bu odam kimni soʻkmoqda?» dedi. (Birov:) «U Alini soʻkmoqda», dedi. U dedi: «Rasululloh ﷺ ning sahobalari sening huzuringda soʻkilayotganini koʻryapman-u, sen na inkor qilasan, na (buni) oʻzgartirasan? Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitganman — men U zot aytmagan narsani U zotga nisbat berishdan, ertaga U zotni uchratganimda U menga bundan soʻrashidan begʻarazman —: ‹Abu Bakr jannatda, Umar jannatda›». Va u (rovi hadisning) maʼnosini (oxirigacha) davom ettirdi. Soʻng u dedi: «Ulardan bir kishining Rasululloh ﷺ bilan birga yuzini chang bosgan holatda turishi sizlardan biringizning butun umri davomidagi amalidan, hatto u Nuhning umricha umr koʻrsa ham, yaxshiroqdir».Риёҳ ибн ал-Ҳорис (раҳимаҳуллоҳ) айтди: Мен Куфа масжидида фалончининг ҳузурида ўтирган эдим, унинг ёнида Куфа аҳли бор эди. Шунда Саъид ибн Зайд ибн Амр ибн Нуфайл (розияллоҳу анҳу) келди, у (фалончи) унга марҳабо айтиб, саломлашди ва уни сўри устида ўз оёғи ёнига ўтқазди. Сўнг Куфа аҳлидан Қайс ибн Алқама деб аталадиган бир киши келди, у (Саъидга рўбару) келиб сўкина бошлади-ю, сўкди. Саъид: «Бу одам кимни сўкмоқда?» деди. (Биров:) «У Алини сўкмоқда», деди. У деди: «Расулуллоҳ ﷺ нинг саҳобалари сенинг ҳузурингда сўкилаётганини кўряпман-у, сен на инкор қиласан, на (буни) ўзгартирасан? Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитганман — мен У зот айтмаган нарсани У зотга нисбат беришдан, эртага У зотни учратганимда У менга бундан сўрашидан беғаразман —: ‹Абу Бакр жаннатда, Умар жаннатда›». Ва у (рови ҳадиснинг) маъносини (охиригача) давом эттирди. Сўнг у деди: «Улардан бир кишининг Расулуллоҳ ﷺ билан бирга юзини чанг босган ҳолатда туриши сизлардан бирингизнинг бутун умри давомидаги амалидан, ҳатто у Нуҳнинг умрича умр кўрса ҳам, яхшироқдир».