حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ مَوْهَبٍ الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ صَيْفِيٍّ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى الأَنْصَارِ عَنْ أَبِي السَّائِبِ، قَالَ أَتَيْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ فَبَيْنَا أَنَا جَالِسٌ، عِنْدَهُ سَمِعْتُ تَحْتَ، سَرِيرِهِ تَحْرِيكَ شَىْءٍ فَنَظَرْتُ فَإِذَا حَيَّةٌ فَقُمْتُ فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ مَا لَكَ فَقُلْتُ حَيَّةٌ هَا هُنَا . قَالَ فَتُرِيدُ مَاذَا قُلْتُ أَقْتُلُهَا . فَأَشَارَ إِلَى بَيْتٍ فِي دَارِهِ تِلْقَاءَ بَيْتِهِ فَقَالَ إِنَّ ابْنَ عَمٍّ لِي كَانَ فِي هَذَا الْبَيْتِ فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ الأَحْزَابِ اسْتَأْذَنَ إِلَى أَهْلِهِ وَكَانَ حَدِيثَ عَهْدٍ بِعُرْسٍ فَأَذِنَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَمَرَهُ أَنْ يَذْهَبَ بِسِلاَحِهِ فَأَتَى دَارَهُ فَوَجَدَ امْرَأَتَهُ قَائِمَةً عَلَى بَابِ الْبَيْتِ فَأَشَارَ إِلَيْهَا بِالرُّمْحِ فَقَالَتْ لاَ تَعْجَلْ حَتَّى تَنْظُرَ مَا أَخْرَجَنِي . فَدَخَلَ الْبَيْتَ فَإِذَا حَيَّةٌ مُنْكَرَةٌ فَطَعَنَهَا بِالرُّمْحِ ثُمَّ خَرَجَ بِهَا فِي الرُّمْحِ تَرْتَكِضُ قَالَ فَلاَ أَدْرِي أَيُّهُمَا كَانَ أَسْرَعَ مَوْتًا الرَّجُلُ أَوِ الْحَيَّةُ فَأَتَى قَوْمُهُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَرُدَّ صَاحِبَنَا . فَقَالَ " اسْتَغْفِرُوا لِصَاحِبِكُمْ " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ نَفَرًا مِنَ الْجِنِّ أَسْلَمُوا بِالْمَدِينَةِ فَإِذَا رَأَيْتُمْ أَحَدًا مِنْهُمْ فَحَذِّرُوهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ إِنْ بَدَا لَكُمْ بَعْدُ أَنْ تَقْتُلُوهُ فَاقْتُلُوهُ بَعْدَ الثَّلاَثِ " .
Abus-Soib (rahimahulloh) aytadi: Men Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)ning oldiga keldim. Uning huzurida oʻtirganimda, soʻrisi ostida nimadir qimirlaganini eshitdim. Qarasam, bir ilon ekan, shunda men oʻrnimdan turdim. Abu Said: «Senga nima boʻldi?» dedi. Men: «Mana shu yerda ilon bor», dedim. U: «Nima qilmoqchisan?» dedi. Men: «Uni oʻldiraman», dedim. Shunda u oʻz hovlisidagi, oʻz xonasiga roʻpara bir xonaga ishora qilib dedi: «Bu xonada mening amakimning oʻgʻli (yashar) edi. Ahzob (xandaq) jangi kuni boʻlganida, u yaqinda uylangan boʻlib, ahliga (xotinining oldiga) borishga ruxsat soʻradi. Rasululloh ﷺ unga ruxsat berdilar va qurolini olib borishini buyurdilar. U oʻz uyiga keldi va xotinini xona eshigi oldida turgan holda topdi. U (rashk qilib) unga nayza bilan ishora qilgan edi, xotini: «Shoshilma, meni nima chiqarganini koʻrgin», dedi. U xonaga kirdi va u yerda bir dahshatli ilonni koʻrdi-da, uni nayza bilan sanchdi. Soʻng uni nayzada talvasaga tushgan holda olib chiqdi». (Abu Said) aytadi: «Bilmadim, qaysi biri tezroq oʻldi — kishimi yoki ilonmi». Soʻng uning qavmi Rasululloh ﷺning oldiga kelib: «Allohga duo qiling, U bizning sheriqimizni (qaytarib bersin)», dedi. Shunda u zot ﷺ: «Sherigingiz uchun magʻfirat soʻranglar», dedilar. Soʻng: «Madinada jinlardan bir guruh Islomni qabul qildilar. Bas, ulardan birortasini koʻrsangizlar, unga uch marta ogohlantirish beringlar. Soʻngra shundan keyin uni oʻldirishni maʼqul koʻrsangizlar, uch (kun)dan keyin oʻldiringlar», dedilar.Абус-Соиб (раҳимаҳуллоҳ) айтади: Мен Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келдим. Унинг ҳузурида ўтирганимда, сўриси остида нимадир қимирлаганини эшитдим. Қарасам, бир илон экан, шунда мен ўрнимдан турдим. Абу Саид: «Сенга нима бўлди?» деди. Мен: «Мана шу ерда илон бор», дедим. У: «Нима қилмоқчисан?» деди. Мен: «Уни ўлдираман», дедим. Шунда у ўз ҳовлисидаги, ўз хонасига рўпара бир хонага ишора қилиб деди: «Бу хонада менинг амакимнинг ўғли (яшар) эди. Аҳзоб (хандақ) жанги куни бўлганида, у яқинда уйланган бўлиб, аҳлига (хотинининг олдига) боришга рухсат сўради. Расулуллоҳ ﷺ унга рухсат бердилар ва қуролини олиб боришини буюрдилар. У ўз уйига келди ва хотинини хона эшиги олдида турган ҳолда топди. У (рашк қилиб) унга найза билан ишора қилган эди, хотини: «Шошилма, мени нима чиқарганини кўргин», деди. У хонага кирди ва у ерда бир даҳшатли илонни кўрди-да, уни найза билан санчди. Сўнг уни найзада талвасага тушган ҳолда олиб чиқди». (Абу Саид) айтади: «Билмадим, қайси бири тезроқ ўлди — кишими ёки илонми». Сўнг унинг қавми Расулуллоҳ ﷺнинг олдига келиб: «Аллоҳга дуо қилинг, У бизнинг шериқимизни (қайтариб берсин)», деди. Шунда у зот ﷺ: «Шеригингиз учун мағфират сўранглар», дедилар. Сўнг: «Мадинада жинлардан бир гуруҳ Исломни қабул қилдилар. Бас, улардан бирортасини кўрсангизлар, унга уч марта огоҳлантириш беринглар. Сўнгра шундан кейин уни ўлдиришни маъқул кўрсангизлар, уч (кун)дан кейин ўлдиринглар», дедилар.