حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ خَالِدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سُرَاقَةَ عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ الْجَرَّاحِعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ ذَكَرَ الدَّجَّالَ فَحَلَّاهُ بِحِلْيَةٍ لَا أَحْفَظُهَا قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ قُلُوبُنَا يَوْمَئِذٍ كَالْيَوْمِ فَقَالَ أَوْ خَيْرٌ
Abu Ubayda ibn al-Jarroh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Dajjolni zikr qilib, uni men yodlab qololmagan bir sifat bilan sifatladilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, oʻsha kunda qalblarimiz qanday boʻladi — bugungidekmi?» dedilar. U zot: «Yoki yaxshiroq», dedilar.Абу Убайда ибн ал-Жарроҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Дажжолни зикр қилиб, уни мен ёдлаб қололмаган бир сифат билан сифатладилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, ўша кунда қалбларимиз қандай бўлади — бугунгидекми?» дедилар. У зот: «Ёки яхшироқ», дедилар.