حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الْمُنْذِرِ سَلَّامُ بْنُ سُلَيْمَانَ النَّحْوِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ أَبِي النَّجُودِ عَنْ أَبِي وَائِلٍ عَنِ الْحَارِثِ بْنِ يَزِيدَ الْبَكْرِيِّ قَالَخَرَجْتُ أَشْكُو الْعَلَاءَ بْنَ الْحَضْرَمِيِّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَمَرَرْتُ بِالرَّبَذَةِ فَإِذَا عَجُوزٌ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ مُنْقَطِعٌ بِهَا فَقَالَتْ لِي يَا عَبْدَ اللَّهِ إِنَّ لِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَاجَةً فَهَلْ أَنْتَ مُبَلِّغِي إِلَيْهِ قَالَ فَحَمَلْتُهَا فَأَتَيْتُ الْمَدِينَةَ فَإِذَا الْمَسْجِدُ غَاصٌّ بِأَهْلِهِ وَإِذَا رَايَةٌ سَوْدَاءُ تَخْفِقُ وَبِلَالٌ مُتَقَلِّدٌ السَّيْفَ بَيْنَ يَدَيْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقُلْتُ مَا شَأْنُ النَّاسِ قَالُوا يُرِيدُ أَنْ يَبْعَثَ عَمْرَو بْنَ الْعَاصِ وَجْهًا قَالَ فَجَلَسْتُ قَالَ فَدَخَلَ مَنْزِلَهُ أَوْ قَالَ رَحْلَهُ فَاسْتَأْذَنْتُ عَلَيْهِ فَأَذِنَ لِي فَدَخَلْتُ فَسَلَّمْتُ فَقَالَ هَلْ كَانَ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَ بَنِي تَمِيمٍ شَيْءٌ قَالَ فَقُلْتُ نَعَمْ قَالَ وَكَانَتْ لَنَا الدَّبْرَةُ عَلَيْهِمْ وَمَرَرْتُ بِعَجُوزٍ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ مُنْقَطِعٌ بِهَا فَسَأَلَتْنِي أَنْ أَحْمِلَهَا إِلَيْكَ وَهَا هِيَ بِالْبَابِ فَأَذِنَ لَهَا فَدَخَلَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنْ رَأَيْتَ أَنْ تَجْعَلَ بَيْنَنَا وَبَيْنَ بَنِي تَمِيمٍ حَاجِزًا فَاجْعَلْ الدَّهْنَاءَ فَحَمِيَتْ الْعَجُوزُ وَاسْتَوْفَزَتْ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَإِلَى أَيْنَ تَضْطَرُّ مُضَرَكَ قَالَ قُلْتُ إِنَّمَا مَثَلِي مَا قَالَ الْأَوَّلُ مِعْزَاءُ حَمَلَتْ حَتْفَهَا حَمَلْتُ هَذِهِ وَلَا أَشْعُرُ أَنَّهَا كَانَتْ
Horis ibn Yazid al-Bakriy (roziyallohu anhu) aytadi: Men al-Aloʼ ibn al-Hazramiydan Rasululloh ﷺga shikoyat qilgani chiqdim. Rabazadan oʻtayotganimda, Bani Tamimdan boʻlgan, (yoʻlda) qolib ketgan bir kampirga duch keldim. U menga: «Ey Abdulloh, mening Rasululloh ﷺdan bir hojatim bor, meni u zotning huzurlariga yetkazib qoʻyasanmi?» dedi. Men uni ulovga mindirdim va Madinaga keldim. Qarasam, masjid oʻz ahli bilan toʻla, qora bayroq hilpirar, Bilol esa Rasululloh ﷺning oldilarida qilich osib turar edi. Men: «Odamlarga nima boʻldi?» dedim. Ular: «U zot Amr ibn al-Osni biror tomonga yubormoqchilar», dedilar. Men oʻtirdim. Soʻng u zot uylariga — yoki: qoʻnalgʻalariga — kirdilar. Men huzurlariga kirishga izn soʻradim, u zot izn berdilar. Men kirib salom berdim. U zot: «Sizlar bilan Bani Tamim oʻrtasida biror narsa boʻldimi?» dedilar. Men: «Ha», dedim — va gʻalaba biznikida edi — «men Bani Tamimdan boʻlgan, (yoʻlda) qolib ketgan bir kampirning yonidan oʻtdim; u meni sizning huzuringizga olib borishimni soʻradi, mana u eshik oldida», dedim. U zot unga izn berdilar, u kirdi. Men: «Yo Rasululloh, agar maʼqul koʻrsangiz, biz bilan Bani Tamim oʻrtasiga bir toʻsiq qiling — Dahnoni (chegara) qiling», dedim. Shunda kampirning gʻayrati qoʻzgʻab, sapchib turdi va: «Yo Rasululloh, Mudaringizni qayoqqa haydab yubormoqchisiz?» dedi. Men: «Mening misolim avvalgi kishi aytganidek: ‹Oʻz oʻlimini oʻzi koʻtargan echki›. Men buni oʻzimga (xusumatchi) boʻlishini bilmagan holda olib kelgan edim», dedim.Ҳорис ибн Язид ал-Бакрий (розияллоҳу анҳу) айтади: Мен ал-Алў ибн ал-Ҳазрамийдан Расулуллоҳ ﷺга шикоят қилгани чиқдим. Рабазадан ўтаётганимда, Бани Тамимдан бўлган, (йўлда) қолиб кетган бир кампирга дуч келдим. У менга: «Эй Абдуллоҳ, менинг Расулуллоҳ ﷺдан бир ҳожатим бор, мени у зотнинг ҳузурларига етказиб қўясанми?» деди. Мен уни уловга миндирдим ва Мадинага келдим. Қарасам, масжид ўз аҳли билан тўла, қора байроқ ҳилпирар, Билол эса Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларида қилич осиб турар эди. Мен: «Одамларга нима бўлди?» дедим. Улар: «У зот Амр ибн ал-Осни бирор томонга юбормоқчилар», дедилар. Мен ўтирдим. Сўнг у зот уйларига — ёки: қўналғаларига — кирдилар. Мен ҳузурларига киришга изн сўрадим, у зот изн бердилар. Мен кириб салом бердим. У зот: «Сизлар билан Бани Тамим ўртасида бирор нарса бўлдими?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим — ва ғалаба бизникида эди — «мен Бани Тамимдан бўлган, (йўлда) қолиб кетган бир кампирнинг ёнидан ўтдим; у мени сизнинг ҳузурингизга олиб боришимни сўради, мана у эшик олдида», дедим. У зот унга изн бердилар, у кирди. Мен: «Ё Расулуллоҳ, агар маъқул кўрсангиз, биз билан Бани Тамим ўртасига бир тўсиқ қилинг — Даҳнони (чегара) қилинг», дедим. Шунда кампирнинг ғайрати қўзғаб, сапчиб турди ва: «Ё Расулуллоҳ, Мударингизни қаёққа ҳайдаб юбормоқчисиз?» деди. Мен: «Менинг мисолим аввалги киши айтганидек: ‹Ўз ўлимини ўзи кўтарган эчки›. Мен буни ўзимга (хусуматчи) бўлишини билмаган ҳолда олиб келган эдим», дедим.