حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ أَنْبَأَنَا أَبُو التَّيَّاحِ عَنْ مُوسَى بْنِ سَلَمَةَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعَثَ بِثَمَانِي عَشْرَةَ بَدَنَةً مَعَ رَجُلٍ فَأَمَرَهُ فِيهَا بِأَمْرِهِ فَانْطَلَقَ ثُمَّ رَجَعَ إِلَيْهِ فَقَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ أَزْحَفَ عَلَيْنَا مِنْهَا شَيْءٌ فَقَالَ انْحَرْهَا ثُمَّ اصْبُغْ نَعْلَهَا فِي دَمِهَا ثُمَّ اجْعَلْهَا عَلَى صَفْحَتِهَا وَلَا تَأْكُلْ مِنْهَا أَنْتَ وَلَا أَحَدٌ مِنْ أَهْلِ رُفْقَتِكَوَلَمْ يَسْمَعْ إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ مِنْ أَبِي التَّيَّاحِ إِلَّا هَذَا الْحَدِيثَ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ bir kishi bilan oʻn sakkizta qurbonlik tuyasini yubordilar va unga ular haqida buyruqlarini berdilar. U yoʻlga tushdi, soʻng u zotning huzurlariga qaytib kelib: «Agar ulardan biri holdan toysa, nima deysiz?» dedi. U zot: «Uni soʻy, soʻng boʻyniga taqilgan choriqni uning qoniga botir, soʻng uni uning yon tomoniga qoʻy. Undan na oʻzing, na hamrohlaringdan biri yesin», dedilar. Ismoil ibn Ulayya Abut-Tayyohdan faqat mana shu hadisni eshitgan.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ бир киши билан ўн саккизта қурбонлик туясини юбордилар ва унга улар ҳақида буйруқларини бердилар. У йўлга тушди, сўнг у зотнинг ҳузурларига қайтиб келиб: «Агар улардан бири ҳолдан тойса, нима дейсиз?» деди. У зот: «Уни сўй, сўнг бўйнига тақилган чориқни унинг қонига ботир, сўнг уни унинг ён томонига қўй. Ундан на ўзинг, на ҳамроҳларингдан бири есин», дедилар. Исмоил ибн Улайя Абут-Тайёҳдан фақат мана шу ҳадисни эшитган.