حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ عَنْ عَطَاءٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَأَشْهَدُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ صَلَّى قَبْلَ الْخُطْبَةِ ثُمَّ خَطَبَ فَيَرَى أَنَّهُ لَمْ يُسْمِعْ النِّسَاءَ فَأَتَاهُنَّ وَمَعَهُ بِلَالٌ نَاشِرًا ثَوْبَهُ فَوَعَظَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ أَنْ يَتَصَدَّقْنَ فَجَعَلَتْ الْمَرْأَةُ تُلْقِي وَأَشَارَ أَيُّوبُ إِلَى أُذُنِهِ وَإِلَى حَلْقِهِ كَأَنَّهُ يُرِيدُ التُّومَةَ وَالْقِلَادَةَ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ haqlarida guvohlik beramanki, u zot namozni xutbadan oldin oʻqidilar, soʻng xutba qildilar. Soʻng ayollarga eshittira olmagan boʻlsam kerak, deb oʻyladilar va kiyimini yoygan Bilol bilan birga ularning oldiga bordilar. U zot ularga vaʼz qildilar va ularni sadaqa berishga buyurdilar. Bas, ayol (taqinchogʻini) tashlay boshladi. Ayyub isirgʻa va shodani nazarda tutgandek, quloqlari va boʻyniga ishora qildi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ ҳақларида гувоҳлик бераманки, у зот намозни хутбадан олдин ўқидилар, сўнг хутба қилдилар. Сўнг аёлларга эшиттира олмаган бўлсам керак, деб ўйладилар ва кийимини ёйган Билол билан бирга уларнинг олдига бордилар. У зот уларга ваъз қилдилар ва уларни садақа беришга буюрдилар. Бас, аёл (тақинчоғини) ташлай бошлади. Айюб исирға ва шодани назарда тутгандек, қулоқлари ва бўйнига ишора қилди.