حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ حَدَّثَنَا أَبِي عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ حَدَّثَنِي دَاوُدُ بْنُ الْحُصَيْنِ مَوْلَى عَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ عَنْ عِكْرِمَةَ مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَمَا كَانَتْ صَلَاةُ الْخَوْفِ إِلَّا كَصَلَاةِ أَحْرَاسِكُمْ الْيَوْمَ خَلْفَ أَئِمَّتِكُمْ إِلَّا أَنَّهَا كَانَتْ عُقْبًا قَامَتْ طَائِفَةٌ وَهُمْ جَمْعٌ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَسَجَدَتْ مَعَهُ طَائِفَةٌ ثُمَّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَسَجَدَ الَّذِينَ كَانُوا قِيَامًا لِأَنْفُسِهِمْ ثُمَّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَقَامُوا مَعَهُ جَمِيعًا ثُمَّ رَكَعَ وَرَكَعُوا مَعَهُ جَمِيعًا ثُمَّ سَجَدَ فَسَجَدَ مَعَهُ الَّذِينَ كَانُوا قِيَامًا أَوَّلَ مَرَّةٍ وَقَامَ الْآخَرُونَ الَّذِينَ كَانُوا سَجَدُوا مَعَهُ أَوَّلَ مَرَّةٍ فَلَمَّا جَلَسَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَالَّذِينَ سَجَدُوا مَعَهُ فِي آخِرِ صَلَاتِهِمْ سَجَدَ الَّذِينَ كَانُوا قِيَامًا لِأَنْفُسِهِمْ ثُمَّ جَلَسُوا فَجَمَعَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِالسَّلَامِ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi: Xavf namozi faqat bugun sizlarning imomlaringiz ortida turgan qoʻriqchilaringizning namozidek edi; farqi shuki, u navbatma-navbat boʻlar edi. Bir toifa (qoʻriqlab) turdi — holbuki ularning hammasi Rasululloh ﷺ bilan birga edi — va bir toifa u zot bilan sajda qildi. Soʻng Rasululloh ﷺ turdilar, (avval) turganlar esa oʻzlari uchun sajda qildilar. Soʻng Rasululloh ﷺ turdilar, ularning hammasi ham u zot bilan turdi; soʻng u zot ruku qildilar, hammalari u zot bilan ruku qildilar; soʻng u zot sajda qildilar, birinchi marta (qoʻriqlab) turganlar u zot bilan sajda qildilar, birinchi marta u zot bilan sajda qilgan boshqalari esa (qoʻriqlab) turdilar. Rasululloh ﷺ va u zot bilan sajda qilganlar namozlarining oxirida oʻtirganlarida, (qoʻriqlab) turganlar oʻzlari uchun sajda qildilar, soʻng oʻtirdilar. Shunda Rasululloh ﷺ salom berib, hammalarini birlashtirdilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди: Хавф намози фақат бугун сизларнинг имомларингиз ортида турган қўриқчиларингизнинг намозидек эди; фарқи шуки, у навбатма-навбат бўлар эди. Бир тоифа (қўриқлаб) турди — ҳолбуки уларнинг ҳаммаси Расулуллоҳ ﷺ билан бирга эди — ва бир тоифа у зот билан сажда қилди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ турдилар, (аввал) турганлар эса ўзлари учун сажда қилдилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ турдилар, уларнинг ҳаммаси ҳам у зот билан турди; сўнг у зот руку қилдилар, ҳаммалари у зот билан руку қилдилар; сўнг у зот сажда қилдилар, биринчи марта (қўриқлаб) турганлар у зот билан сажда қилдилар, биринчи марта у зот билан сажда қилган бошқалари эса (қўриқлаб) турдилар. Расулуллоҳ ﷺ ва у зот билан сажда қилганлар намозларининг охирида ўтирганларида, (қўриқлаб) турганлар ўзлари учун сажда қилдилар, сўнг ўтирдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ салом бериб, ҳаммаларини бирлаштирдилар.