حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ حَدَّثَنَا كَهْمَسُ بْنُ الْحَسَنِ عَنِ الْحَجَّاجِ بْنِ الْفُرَافِصَةِ قَالَ أَبُو عَبْد الرَّحْمَنِ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ وَأَنَا قَدْ رَأْيَتُهُ فِي طَرِيقٍ فَسَلَّمَ عَلَيَّ وَأَنَا صَبِيٌّ رَفَعَهُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَوْ أَسْنَدَهُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ وَحَدَّثَنِي هَمَّامُ بْنُ يَحْيَى أَبُو عَبْدِ اللَّهِ صَاحِبُ الْبَصْرِيِّ أَسْنَدَهُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ لَهِيعَةَ وَنَافِعُ بْنُ يَزِيدَ الْمِصْرِيَّانِ عَنْ قَيْسِ بْنِ الْحَجَّاجِ عَنْ حَنَشٍ الصَّنْعَانِيِّ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَلَا أَحْفَظُ حَدِيثَ بَعْضِهِمْ عَنْ بَعْضٍ أَنَّهُ قَالَكُنْتُ رَدِيفَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ يَا غُلَامُ أَوْ يَا غُلَيِّمُ أَلَا أُعَلِّمُكَ كَلِمَاتٍ يَنْفَعُكَ اللَّهُ بِهِنَّ فَقُلْتُ بَلَى فَقَالَ احْفَظْ اللَّهَ يَحْفَظْكَ احْفَظْ اللَّهَ تَجِدْهُ أَمَامَكَ تَعَرَّفْ إِلَيْهِ فِي الرَّخَاءِ يَعْرِفْكَ فِي الشِّدَّةِ وَإِذَا سَأَلْتَ فَاسْأَلْ اللَّهَ وَإِذَا اسْتَعَنْتَ فَاسْتَعِنْ بِاللَّهِ قَدْ جَفَّ الْقَلَمُ بِمَا هُوَ كَائِنٌ فَلَوْ أَنَّ الْخَلْقَ كُلَّهُمْ جَمِيعًا أَرَادُوا أَنْ يَنْفَعُوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَكْتُبْهُ اللَّهُ عَلَيْكَ لَمْ يَقْدِرُوا عَلَيْهِ وَإِنْ أَرَادُوا أَنْ يَضُرُّوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَكْتُبْهُ اللَّهُ عَلَيْكَ لَمْ يَقْدِرُوا عَلَيْهِ وَاعْلَمْ أَنَّ فِي الصَّبْرِ عَلَى مَا تَكْرَهُ خَيْرًا كَثِيرًا وَأَنَّ النَّصْرَ مَعَ الصَّبْرِ وَأَنَّ الْفَرَجَ مَعَ الْكَرْبِ وَأَنَّ مَعَ الْعُسْرِ يُسْرًا
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men Nabiy ﷺning ortlarida (ulovda) hamroh edim. U zot: «Ey bola! — yoki: Ey bolakay! — senga Alloh sen bilan foydalantiradigan kalimalarni oʻrgatmayinmi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. U zot shunday dedilar: «Allohni saqla — U seni saqlaydi. Allohni saqla — Uni oldingda topasan. Farogʻatda Uni tani — U seni qiyinchilikda taniydi. Soʻraganingda Allohdan soʻra, yordam istaganingda Allohdan yordam ista. Boʻladigan narsa haqida qalam qurib boʻldi. Agar butun xaloyiq jamlanib, Alloh senga yozmagan bir narsa bilan senga foyda yetkazmoqchi boʻlsalar, bunga qodir boʻlmaydilar; agar Alloh senga yozmagan bir narsa bilan senga zarar yetkazmoqchi boʻlsalar, bunga ham qodir boʻlmaydilar. Bilginki, yoqtirmagan narsangga sabr qilishda katta yaxshilik bor; nusrat sabr bilandir, kengchilik gʻam bilandir va albatta, qiyinchilik bilan birga yengillik bordir».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен Набий ﷺнинг ортларида (уловда) ҳамроҳ эдим. У зот: «Эй бола! — ёки: Эй болакай! — сенга Аллоҳ сен билан фойдалантирадиган калималарни ўргатмайинми?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот шундай дедилар: «Аллоҳни сақла — У сени сақлайди. Аллоҳни сақла — Уни олдингда топасан. Фароғатда Уни тани — У сени қийинчиликда танийди. Сўраганингда Аллоҳдан сўра, ёрдам истаганингда Аллоҳдан ёрдам иста. Бўладиган нарса ҳақида қалам қуриб бўлди. Агар бутун халойиқ жамланиб, Аллоҳ сенга ёзмаган бир нарса билан сенга фойда етказмоқчи бўлсалар, бунга қодир бўлмайдилар; агар Аллоҳ сенга ёзмаган бир нарса билан сенга зарар етказмоқчи бўлсалар, бунга ҳам қодир бўлмайдилар. Билгинки, ёқтирмаган нарсангга сабр қилишда катта яхшилик бор; нусрат сабр биландир, кенгчилик ғам биландир ва албатта, қийинчилик билан бирга енгиллик бордир».