حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّ رَجُلًا خَرَّ عَنْ بَعِيرِهِ وَهُوَ مُحْرِمٌ فَوَقَصَهُ أَوْ أَقْصَعَهُ شَكَّ أَيُّوبُ فَسَأَلُوا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ اغْسِلُوهُ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ وَكَفِّنُوهُ فِي ثَوْبِهِ وَلَا تُخَمِّرُوا رَأْسَهُ وَلَا تُقَرِّبُوهُ طِيبًا فَإِنَّ اللَّهَ يَبْعَثُهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مُحْرِمًاحَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ قَالَ مَعْمَرٌ وَأَخْبَرَنِي عَبْدُ الْكَرِيمِ الْجَزَرِيُّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ رَجُلًا خَرَّ عَنْ بَعِيرٍ نَادٍّ وَهُوَ مُحْرِمٌ فَوُقِصَ وَقْصًا ثُمَّ ذَكَرَ مِثْلَ حَدِيثِ أَيُّوبَ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi ehromda boʻlgan holda tuyasidan yiqilib tushdi va (tuya) uning boʻynini sindirdi — Ayyub shubha qildi. Shunda ular Nabiy ﷺdan soʻradilar. U zot: «Uni suv va sidr bilan yuvinglar, oʻz kiyimida kafanlanglar; boshini yopmanglar va unga atir yaqinlashtirmanglar. Chunki Alloh uni qiyomat kuni ehromda boʻlgan holda tiriltiradi», dedilar. Bizga Abdurrazzoq soʻzlab berdi: Maʼmar aytdi: Menga Abdulkarim al-Jazariy Said ibn Jubayrdan, u Ibn Abbosdan xabar berdiki, bir kishi ehromda boʻlgan holda hurkigan tuyadan yiqilib tushdi va boʻyni sindi — soʻng Ayyubning hadisiga oʻxshashini zikr qildi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, бир киши эҳромда бўлган ҳолда туясидан йиқилиб тушди ва (туя) унинг бўйнини синдирди — Айюб шубҳа қилди. Шунда улар Набий ﷺдан сўрадилар. У зот: «Уни сув ва сидр билан ювинглар, ўз кийимида кафанланглар; бошини ёпманглар ва унга атир яқинлаштирманглар. Чунки Аллоҳ уни қиёмат куни эҳромда бўлган ҳолда тирилтиради», дедилар. Бизга Абдурраззоқ сўзлаб берди: Маъмар айтди: Менга Абдулкарим ал-Жазарий Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан хабар бердики, бир киши эҳромда бўлган ҳолда ҳуркиган туядан йиқилиб тушди ва бўйни синди — сўнг Айюбнинг ҳадисига ўхшашини зикр қилди.