حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ الْعَبْدِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو الْمُتَوَكِّلِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّهُ بَاتَ عِنْدَ نَبِيِّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ لَيْلَةٍ فَقَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ اللَّيْلِ فَخَرَجَ فَنَظَرَ إِلَى السَّمَاءِ ثُمَّ تَلَا هَذِهِ الْآيَةَ الَّتِي فِي آلِ عِمْرَانَ {إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالْأَرْضِ حَتَّى بَلَغَ سُبْحَانَكَ فَقِنَا عَذَابَ النَّارِ} ثُمَّ رَجَعَ إِلَى الْبَيْتِ فَتَسَوَّكَ وَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى ثُمَّ اضْطَجَعَ ثُمَّ قَامَ فَخَرَجَ فَنَظَرَ إِلَى السَّمَاءِ ثُمَّ تَلَا هَذِهِ الْآيَةَ ثُمَّ رَجَعَ فَتَسَوَّكَ وَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U bir kecha Allohning Nabiysi ﷺning huzurlarida tunadi. Allohning Nabiysi ﷺ kechasi turib, (tashqariga) chiqdilar-da, osmonga qaradilar. Soʻng Oli Imrondagi mana bu oyatni tilovat qildilar: {Albatta, osmonlar va yerning yaratilishida...} — toki {...Sen poksan, bizni doʻzax azobidan saqla} (degan joy)gacha. Soʻng uyga qaytib, misvok qildilar va taharat oldilar; soʻng turib namoz oʻqidilar; soʻng yonboshladilar. Soʻng yana turib chiqdilar-da, osmonga qaradilar va shu oyatni tilovat qildilar; soʻng qaytib, misvok qildilar va taharat oldilar; soʻng turib namoz oʻqidilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У бир кеча Аллоҳнинг Набийси ﷺнинг ҳузурларида тунади. Аллоҳнинг Набийси ﷺ кечаси туриб, (ташқарига) чиқдилар-да, осмонга қарадилар. Сўнг Оли Имрондаги мана бу оятни тиловат қилдилар: {Албатта, осмонлар ва ернинг яратилишида...} — токи {...Сен поксан, бизни дўзах азобидан сақла} (деган жой)гача. Сўнг уйга қайтиб, мисвок қилдилар ва таҳарат олдилар; сўнг туриб намоз ўқидилар; сўнг ёнбошладилар. Сўнг яна туриб чиқдилар-да, осмонга қарадилар ва шу оятни тиловат қилдилар; сўнг қайтиб, мисвок қилдилар ва таҳарат олдилар; сўнг туриб намоз ўқидилар.