حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُسْلِمٍ الْهَجَرِيُّ عَنْ أَبِي الْأَحْوَصِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَمَنْ سَرَّهُ أَنْ يَلْقَى اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ غَدًا مُسْلِمًا فَلْيُحَافِظْ عَلَى هَؤُلَاءِ الصَّلَوَاتِ الْمَكْتُوبَاتِ حَيْثُ يُنَادَى بِهِنَّ فَإِنَّهُنَّ مِنْ سُنَنِ الْهُدَى وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ شَرَعَ لِنَبِيِّكُمْ سُنَنَ الْهُدَى وَمَا مِنْكُمْ إِلَّا وَلَهُ مَسْجِدٌ فِي بَيْتِهِ وَلَوْ صَلَّيْتُمْ فِي بُيُوتِكُمْ كَمَا يُصَلِّي هَذَا الْمُتَخَلِّفُ فِي بَيْتِهِ لَتَرَكْتُمْ سُنَّةَ نَبِيِّكُمْ وَلَوْ تَرَكْتُمْ سُنَّةَ نَبِيِّكُمْ لَضَلَلْتُمْ وَلَقَدْ رَأَيْتُنِي وَمَا يَتَخَلَّفُ عَنْهَا إِلَّا مُنَافِقٌ مَعْلُومٌ نِفَاقُهُ وَلَقَدْ رَأَيْتُ الرَّجُلَ يُهَادَى بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ حَتَّى يُقَامَ فِي الصَّفِّ وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا مِنْ رَجُلٍ يَتَوَضَّأُ فَيُحْسِنُ الْوُضُوءَ ثُمَّ يَأْتِي مَسْجِدًا مِنْ الْمَسَاجِدِ فَيَخْطُو خُطْوَةً إِلَّا رُفِعَ بِهَا دَرَجَةً أَوْ حُطَّ عَنْهُ بِهَا خَطِيئَةٌ أَوْ كُتِبَتْ لَهُ بِهَا حَسَنَةٌ حَتَّى إِنْ كُنَّا لَنُقَارِبُ بَيْنَ الْخُطَى وَإِنَّ فَضْلَ صَلَاةِ الرَّجُلِ فِي جَمَاعَةٍ عَلَى صَلَاتِهِ وَحْدَهُ بِخَمْسٍ وَعِشْرِينَ دَرَجَةً
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu) aytdi: Kim ertaga Alloh azza va jallaga musulmon holida yoʻliqishi uni xursand qilsa, ushbu farz namozlarni azon aytiladigan joyda (jamoat bilan) muhofaza qilsin. Chunki ular hidoyat sunnatlaridandir va albatta Alloh azza va jalla Paygʻambaringizga hidoyat sunnatlarini joriy qildi. Sizlardan har biringizning uyida namozgohi bor; agar uylaringizda mana shu (jamoatdan) qolgan kishi oʻz uyida oʻqiganidek oʻqisangiz, Paygʻambaringizning sunnatini tark etgan boʻlasiz; Paygʻambaringizning sunnatini tark etsangiz, adashasiz. Men shunday zamonni koʻrganmanki, undan (jamoatdan) nifoqi maʼlum boʻlgan munofiqdan boshqa hech kim qolmas edi. Men bir kishini ikki kishining orasida suyab keltirilib, safda tik turgʻizilganini ham koʻrganman. Rasululloh ﷺ: «Qaysi bir kishi tahoratni chiroyli qilib olib, soʻng masjidlardan bir masjidga kelsa, bosgan har bir qadami evaziga albatta bir daraja koʻtariladi yoki bir xatosi toʻkiladi yoki unga bir yaxshilik yoziladi», dedilar — hatto biz qadamlarimizni bir-biriga yaqin bosar edik. Albatta kishining jamoat bilan oʻqigan namozining yolgʻiz oʻqigan namozidan afzalligi yigirma besh darajadir.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу) айтди: Ким эртага Аллоҳ азза ва жаллага мусулмон ҳолида йўлиқиши уни хурсанд қилса, ушбу фарз намозларни азон айтиладиган жойда (жамоат билан) муҳофаза қилсин. Чунки улар ҳидоят суннатларидандир ва албатта Аллоҳ азза ва жалла Пайғамбарингизга ҳидоят суннатларини жорий қилди. Сизлардан ҳар бирингизнинг уйида намозгоҳи бор; агар уйларингизда мана шу (жамоатдан) қолган киши ўз уйида ўқиганидек ўқисангиз, Пайғамбарингизнинг суннатини тарк этган бўласиз; Пайғамбарингизнинг суннатини тарк этсангиз, адашасиз. Мен шундай замонни кўрганманки, ундан (жамоатдан) нифоқи маълум бўлган мунофиқдан бошқа ҳеч ким қолмас эди. Мен бир кишини икки кишининг орасида суяб келтирилиб, сафда тик турғизилганини ҳам кўрганман. Расулуллоҳ ﷺ: «Қайси бир киши таҳоратни чиройли қилиб олиб, сўнг масжидлардан бир масжидга келса, босган ҳар бир қадами эвазига албатта бир даража кўтарилади ёки бир хатоси тўкилади ёки унга бир яхшилик ёзилади», дедилар — ҳатто биз қадамларимизни бир-бирига яқин босар эдик. Албатта кишининг жамоат билан ўқиган намозининг ёлғиз ўқиган намозидан афзаллиги йигирма беш даражадир.