حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذْنُكَ عَلَيَّ أَنْ تَرْفَعَ الْحِجَابَ وَأَنْ تَسْتَمِعَ سِوَادِي حَتَّى أَنْهَاكَسِوَادِي سِرِّي قَالَ أَذِنَ لَهُ أَنْ يَسْمَعَ سِرَّهُ
Abdulloh (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ menga: «Sening huzurimga kirishga ruxsating — pardani koʻtarishing va men seni qaytarmagunimcha maxfiy soʻzimni eshitishingdir», dedilar. «Savodiy» — mening sirim (maxfiy soʻzim) demakdir; (yaʼni) u zot unga oʻz sirini eshitishga ruxsat berdilar.Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ менга: «Сенинг ҳузуримга киришга рухсатинг — пардани кўтаришинг ва мен сени қайтармагунимча махфий сўзимни эшитишингдир», дедилар. «Саводий» — менинг сирим (махфий сўзим) демакдир; (яъни) у зот унга ўз сирини эшитишга рухсат бердилар.