حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي الْأَحْوَصِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَأَتَيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي رَجُلٍ نَسْتَأْذِنُهُ أَنْ نَكْوِيَهُ فَسَكَتَ ثُمَّ سَأَلْنَاهُ مَرَّةً أُخْرَى فَسَكَتَ ثُمَّ سَأَلْنَاهُ الثَّالِثَةَ فَقَالَ ارْضِفُوهُ إِنْ شِئْتُمْ كَأَنَّهُ غَضْبَانُ
Abdulloh (roziyallohu anhu) aytdi: Biz Rasululloh ﷺ ning huzurlariga bir kishi haqida — uni dogʻlashga izn soʻrab — keldik. U zot sukut qildilar. Soʻng yana bir bor soʻradik, yana sukut qildilar. Soʻng uchinchi marta soʻraganimizda: «Xohlasangiz, qizigan tosh bilan dogʻlanglar», dedilar — goʻyo gʻazablangandek edilar.Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) айтди: Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурларига бир киши ҳақида — уни доғлашга изн сўраб — келдик. У зот сукут қилдилар. Сўнг яна бир бор сўрадик, яна сукут қилдилар. Сўнг учинчи марта сўраганимизда: «Хоҳласангиз, қизиган тош билан доғланглар», дедилар — гўё ғазаблангандек эдилар.