Sulaymon ibn Amr ibn al-Ahvasning onasi (roziyallohu anho) aytdi: Men Rasululloh ﷺni nahr kuni vodiy ichidan Jamratul-Aqabaga tosh otayotganlarini koʻrdim; u zot: «Ey odamlar, bir-biringizni oʻldirmanglar va bir-biringizga zarar yetkazmanglar. Jamraga tosh otsangiz, barmoq orasidagi mayda toshlardek (tosh) bilan otinglar», der edilar. U zot yettita tosh otdilar va (u yerda) toʻxtamadilar. Ortlarida bir kishi u zotni (odamlardan) toʻsib turardi. Men: «Bu kim?» dedim. Ular: «Fazl ibn Abbos», deyishdi.Сулаймон ибн Амр ибн ал-Аҳваснинг онаси (розияллоҳу анҳо) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺни наҳр куни водий ичидан Жамратул-Ақабага тош отаётганларини кўрдим; у зот: «Эй одамлар, бир-бирингизни ўлдирманглар ва бир-бирингизга зарар етказманглар. Жамрага тош отсангиз, бармоқ орасидаги майда тошлардек (тош) билан отинглар», дер эдилар. У зот еттита тош отдилар ва (у ерда) тўхтамадилар. Ортларида бир киши у зотни (одамлардан) тўсиб турарди. Мен: «Бу ким?» дедим. Улар: «Фазл ибн Аббос», дейишди.
Sulaymon ibn Amr ibn al-Ahvasning onasi (roziyallohu anho) — u Nabiy ﷺga bayʼat qilgan edi — aytdi: Men Rasululloh ﷺ vodiy ichidan jamraga tosh otayotganlarida: «Ey odamlar, bir-biringizni oʻldirmanglar; jamrani koʻrsangiz, unga barmoq orasidagi mayda toshlardek (tosh) bilan otinglar», deb aytayotganlarini eshitdim.Сулаймон ибн Амр ибн ал-Аҳваснинг онаси (розияллоҳу анҳо) — у Набий ﷺга байъат қилган эди — айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ водий ичидан жамрага тош отаётганларида: «Эй одамлар, бир-бирингизни ўлдирманглар; жамрани кўрсангиз, унга бармоқ орасидаги майда тошлардек (тош) билан отинглар», деб айтаётганларини эшитдим.
Sulaymon ibn Amr ibn al-Ahvas al-Azdiyning onasi (roziyallohu anho) Nabiy ﷺdan rivoyat qiladiki, u zotning Jamratul-Aqaba oldida: «Ey odamlar, oʻzingizni oʻldirmanglar; jamraga — yoki jamralarga — barmoq orasidagi mayda toshlardek (tosh) bilan otinglar», deb aytayotganlarini eshitgan. Bu — makkaliklar musnadining oxiridir.Сулаймон ибн Амр ибн ал-Аҳвас ал-Аздийнинг онаси (розияллоҳу анҳо) Набий ﷺдан ривоят қиладики, у зотнинг Жамратул-Ақаба олдида: «Эй одамлар, ўзингизни ўлдирманглар; жамрага — ёки жамраларга — бармоқ орасидаги майда тошлардек (тош) билан отинглар», деб айтаётганларини эшитган. Бу — маккаликлар муснадининг охиридир.