حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ يَحْيَى عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِذَا نُودِيَ لِلصَّلَاةِ أَدْبَرَ الشَّيْطَانُ وَلَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لَا يَسْمَعَ الْأَذَانَ فَإِذَا قُضِيَ الْأَذَانُ أَقْبَلَ فَإِذَا ثُوِّبَ بِهَا أَدْبَرَ فَإِذَا قُضِيَ التَّثْوِيبُ أَقْبَلَ يَخْطِرُ بَيْنَ الْمَرْءِ وَقَلْبِهِ أَوْ قَالَ نَفْسِهِ يَقُولُ اذْكُرْ كَذَا اذْكُرْ كَذَا لِمَا لَمْ يَكُنْ يَذْكُرُ حَتَّى يَظَلَّ الرَّجُلُ لَا يَدْرِي كَمْ صَلَّى فَإِذَا لَمْ يَدْرِ أَحَدُكُمْ صَلَّى ثَلَاثًا أَوْ أَرْبَعًا فَلْيَسْجُدْ سَجْدَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadi. U zot aytdilar: «Namozga chaqirilganda, shayton ovoz chiqarib orqaga qochadi, toki azonni eshitmasin; azon tugagach, qaytib keladi. Iqomat aytilganda yana orqaga qochadi, iqomat tugagach, qaytib keladi va kishi bilan uning qalbi — yoki nafsi — orasiga kirib: ‹Anavi narsani esla, manavi narsani esla› deb, u eslamayotgan narsalarni (eslatadi), hatto kishi qancha (rakaat) oʻqiganini bilmay qoladi. Bas, qachon sizlardan biringiz uch yoki toʻrt (rakaat) oʻqiganini bilmay qolsa, oʻtirgan holatda ikki sajda qilsin».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинади. У зот айтдилар: «Намозга чақирилганда, шайтон овоз чиқариб орқага қочади, токи азонни эшитмасин; азон тугагач, қайтиб келади. Иқомат айтилганда яна орқага қочади, иқомат тугагач, қайтиб келади ва киши билан унинг қалби — ёки нафси — орасига кириб: ‹Анави нарсани эсла, манави нарсани эсла› деб, у эсламаётган нарсаларни (эслатади), ҳатто киши қанча (ракаат) ўқиганини билмай қолади. Бас, қачон сизлардан бирингиз уч ёки тўрт (ракаат) ўқиганини билмай қолса, ўтирган ҳолатда икки сажда қилсин».