حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ عَنْ عُمَارَةَ عَنْ أَبِي زُرْعَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَلِمَتَانِ خَفِيفَتَانِ عَلَى اللِّسَانِ ثَقِيلَتَانِ فِي الْمِيزَانِ حَبِيبَتَانِ إِلَى الرَّحْمَنِ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ikki kalima borki, ular tilda yengil, mezonda ogʻir, Rahmonga suyukli boʻlgandir: ‹Subhanallohi va bihamdihi, subhanallohil-aziim› (Allohni poklab hamd aytaman, ulugʻ Allohni poklayman)», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Икки калима борки, улар тилда енгил, мезонда оғир, Раҳмонга суюкли бўлгандир: ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳи, субҳаналлоҳил-азиим› (Аллоҳни поклаб ҳамд айтаман, улуғ Аллоҳни поклайман)», дедилар.