حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ قَالَ حَفِظْنَاهُ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَيَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَمَّنَ الْقَارِئُ فَأَمِّنُوا فَإِنَّ الْمَلَائِكَةَ تُؤَمِّنُ فَمَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلَائِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan Nabiy ﷺga yetkazib rivoyat qilinadi: «Qiroat qiluvchi omin desa, sizlar ham omin denglar. Chunki farishtalar omin deydilar. Kimning omini farishtalarning omini bilan mos kelsa, uning oʻtgan gunohi kechiriladi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан Набий ﷺга етказиб ривоят қилинади: «Қироат қилувчи омин деса, сизлар ҳам омин денглар. Чунки фаришталар омин дейдилар. Кимнинг омини фаришталарнинг омини билан мос келса, унинг ўтган гуноҳи кечирилади».