قَالَ قُرِئَ عَلَى سُفْيَانَ سَمِعْتُ أَبَا الزِّنَادِ يُحَدِّثُ عَنِ الْأَعْرَجِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قُلْتَ لِصَاحِبِكَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَالْإِمَامُ يَخْطُبُ أَنْصِتْ فَقَدْ لَغَيْتَقَالَ سُفْيَانُ قَالَ أَبُو الزِّنَادِ هِيَ لُغَةُ أَبِي هُرَيْرَةَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi: «Juma kuni imom xutba qilib turganda sherigingga ‹jim boʻl› desang, lagʻv qilgan boʻlasan». Sufyon aytdi: Abu Zinod: «Bu — Abu Hurayraning lugʻati (shevasi)dir», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Набий ﷺдан ривоят қилади: «Жума куни имом хутба қилиб турганда шеригингга ‹жим бўл› десанг, лағв қилган бўласан». Суфён айтди: Абу Зинод: «Бу — Абу Ҳурайранинг луғати (шеваси)дир», деди.