حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عُمَرَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُرَغِّبُ النَّاسَ فِي قِيَامِ رَمَضَانَ وَيَقُولُ مَنْ قَامَهُ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ وَلَمْ يَكُنْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جَمَعَ النَّاسَ عَلَى الْقِيَامِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺning odamlarni Ramazon (kechalarini) ibodat bilan oʻtkazishga qiziqtirib: «Kim uni iymon va (savob) umidi bilan (ibodatda) tursa, uning oʻtgan gunohlari kechiriladi», deb aytganlarini eshitdim. Rasululloh ﷺ esa odamlarni qiyomga (bir imom atrofida) jamlamagan edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг одамларни Рамазон (кечаларини) ибодат билан ўтказишга қизиқтириб: «Ким уни иймон ва (савоб) умиди билан (ибодатда) турса, унинг ўтган гуноҳлари кечирилади», деб айтганларини эшитдим. Расулуллоҳ ﷺ эса одамларни қиёмга (бир имом атрофида) жамламаган эдилар.