حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أُتِيَ بِطَعَامٍ مِنْ غَيْرِ أَهْلِهِ سَأَلَ عَنْهُ فَإِنْ قِيلَ هَدِيَّةٌ أَكَلَ وَإِنْ قِيلَ صَدَقَةٌ قَالَ كُلُوا وَلَمْ يَأْكُلْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) shunday deydi: Nabiy ﷺga oʻz ahllaridan boʻlmagan (birov) tomonidan taom keltirilsa, u zot u haqda soʻrardilar. Agar: «Hadya», deyilsa, yer edilar; agar: «Sadaqa», deyilsa: «Yenglar», deb oʻzlari yemas edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) шундай дейди: Набий ﷺга ўз аҳлларидан бўлмаган (биров) томонидан таом келтирилса, у зот у ҳақда сўрардилар. Агар: «Ҳадя», дейилса, ер эдилар; агар: «Садақа», дейилса: «Енглар», деб ўзлари емас эдилар.