حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أُتِيَ بِطَعَامٍ مِنْ غَيْرِ أَهْلِهِ سَأَلَ عَنْهُ فَإِنْ قِيلَ هَدِيَّةٌ أَكَلَ وَإِنْ قِيلَ صَدَقَةٌ قَالَ كُلُوا وَلَمْ يَأْكُلْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ga oʻz ahllaridan boʻlmagan kishidan taom keltirilsa, u haqda soʻrar edilar. Agar «hadya» deyilsa, yer edilar; agar «sadaqa» deyilsa: «Yenglar», der, oʻzlari yemas edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ га ўз аҳлларидан бўлмаган кишидан таом келтирилса, у ҳақда сўрар эдилар. Агар «ҳадя» дейилса, ер эдилар; агар «садақа» дейилса: «Енглар», дер, ўзлари емас эдилар.