حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ كُمَيْلِ بْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَكُنْتُ أَمْشِي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي نَخْلٍ لِبَعْضِ أَهْلِ الْمَدِينَةِ فَقَالَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ هَلَكَ الْمُكْثِرُونَ إِلَّا مَنْ قَالَ هَكَذَا وَهَكَذَا وَهَكَذَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ حَثَا بِكَفِّهِ عَنْ يَمِينِهِ وَعَنْ يَسَارِهِ وَبَيْنَ يَدَيْهِ وَقَلِيلٌ مَا هُمْ ثُمَّ مَشَى سَاعَةً فَقَالَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ أَلَا أَدُلُّكَ عَلَى كَنْزٍ مِنْ كُنُوزِ الْجَنَّةِ فَقُلْتُ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ قُلْ لَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ وَلَا مَلْجَأَ مِنْ اللَّهِ إِلَّا إِلَيْهِ ثُمَّ مَشَى سَاعَةً فَقَالَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ هَلْ تَدْرِي مَا حَقُّ النَّاسِ عَلَى اللَّهِ وَمَا حَقُّ اللَّهِ عَلَى النَّاسِ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ فَإِنَّ حَقَّ اللَّهِ عَلَى النَّاسِ أَنْ يَعْبُدُوهُ وَلَا يُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ فَحَقٌّ عَلَيْهِ أَنْ لَا يُعَذِّبَهُمْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ bilan birga Madina ahlidan birovning xurmozorida yurgan edim. U zot: «Ey Abu Hurayra, mol koʻpaytirganlar halok boʻldilar — mana bunday, bunday va bunday qilganlar bundan mustasno», dedilar va uch marta kaftlari bilan oʻng tomonlariga, chap tomonlariga va oldilariga sochib koʻrsatdilar. «Ular esa ozdir», dedilar. Soʻng bir muddat yurdilar-da: «Ey Abu Hurayra, senga jannat xazinalaridan bir xazinani koʻrsataymi?» dedilar. Men: «Ha, ey Allohning Rasuli», dedim. U zot: «‹La havla va la quvvata illa billahi va la maljaʼa minallohi illa ilayhi› degin», dedilar. Soʻng yana bir muddat yurdilar-da: «Ey Abu Hurayra, odamlarning Alloh zimmasidagi haqi nima va Allohning odamlar zimmasidagi haqi nima ekanini bilasanmi?» dedilar. Men: «Alloh va Uning Rasuli biluvchiroqdir», dedim. U zot: «Allohning odamlar zimmasidagi haqi — Unga ibodat qilishlari va Unga hech narsani sherik qilmasliklaridir. Bas, ular shuni qilsalar, Uning zimmasida ularni azoblamaslik haq boʻladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан бирга Мадина аҳлидан бировнинг хурмозорида юрган эдим. У зот: «Эй Абу Ҳурайра, мол кўпайтирганлар ҳалок бўлдилар — мана бундай, бундай ва бундай қилганлар бундан мустасно», дедилар ва уч марта кафтлари билан ўнг томонларига, чап томонларига ва олдиларига сочиб кўрсатдилар. «Улар эса оздир», дедилар. Сўнг бир муддат юрдилар-да: «Эй Абу Ҳурайра, сенга жаннат хазиналаридан бир хазинани кўрсатайми?» дедилар. Мен: «Ҳа, эй Аллоҳнинг Расули», дедим. У зот: «‹Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳи ва ла малжаъа миналлоҳи илла илайҳи› дегин», дедилар. Сўнг яна бир муддат юрдилар-да: «Эй Абу Ҳурайра, одамларнинг Аллоҳ зиммасидаги ҳақи нима ва Аллоҳнинг одамлар зиммасидаги ҳақи нима эканини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллоҳ ва Унинг Расули билувчироқдир», дедим. У зот: «Аллоҳнинг одамлар зиммасидаги ҳақи — Унга ибодат қилишлари ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмасликларидир. Бас, улар шуни қилсалар, Унинг зиммасида уларни азобламаслик ҳақ бўлади», дедилар.