وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَثَلِي كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَوْقَدَ نَارًا فَلَمَّا أَضَاءَتْ مَا حَوْلَهَا جَعَلَ الْفَرَاشُ وَهَذِهِ الدَّوَابُّ الَّتِي يَقَعْنَ فِي النَّارِ يَقَعْنَ فِيهَا وَجَعَلَ يَحْجِزُهُنَّ وَيَغْلِبْنَهُ فَتَتَقَحَّمُ فِيهَا قَالَ فَذَلِكُمْ مَثَلِي وَمَثَلُكُمْ أَنَا آخِذٌ بِحُجَزِكُمْ عَنْ النَّارِ هَلُمَّ عَنْ النَّارِ هَلُمَّ عَنْ النَّارِ هَلُمَّ فَتَغْلِبُونِي تَقْتَحِمُونَ فِيهَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Mening masalim — olov yoqqan kishining masali kabidir. Olov atrofini yoritgach, parvonalar va olovga tushuvchi bu hasharotlar unga tushaverdi, u esa ularni toʻsib turdi, ammo ular undan ustun kelib, unga shoʻngʻiyverdilar», dedilar. (Soʻng) dedilar: «Mana shu — mening va sizlarning masalingizdir. Men sizlarni belingizdan ushlab, olovdan ‹nari turing, olovdan nari turing, olovdan nari turing!› deb (tortib) turibman, sizlar esa mendan ustun kelib, unga shoʻngʻiyapsizlar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менинг масалим — олов ёққан кишининг масали кабидир. Олов атрофини ёритгач, парвоналар ва оловга тушувчи бу ҳашаротлар унга тушаверди, у эса уларни тўсиб турди, аммо улар ундан устун келиб, унга шўнғийвердилар», дедилар. (Сўнг) дедилар: «Мана шу — менинг ва сизларнинг масалингиздир. Мен сизларни белингиздан ушлаб, оловдан ‹нари туринг, оловдан нари туринг, оловдан нари туринг!› деб (тортиб) турибман, сизлар эса мендан устун келиб, унга шўнғияпсизлар», дедилар.