وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَكُونُ كَنْزُ أَحَدِكُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ شُجَاعًا أَقْرَعَ قَالَ وَيَفِرُّ مِنْهُ صَاحِبُهُ وَيَطْلُبُهُ وَيَقُولُ أَنَا كَنْزُكَ قَالَ وَاللَّهِ لَنْ يَزَالَ يَطْلُبُهُ حَتَّى يَبْسُطَ يَدَهُ فَيُلْقِمَهَا فَاهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringizning (zakoti toʻlanmagan) xazinasi (kanzi) Qiyomat kuni kal (boshli zaharli) ilon boʻlib (keladi); egasi undan qochadi, u esa uni quvib: ‹Men sening xazinangman›, deydi», dedilar. U zot: «Vallohi, u (ilon) uni — toki u qoʻlini choʻzib, (ilon) uni (qoʻlni) ogʻziga (tishlab) olmaguncha — quvaverdi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингизнинг (закоти тўланмаган) хазинаси (канзи) Қиёмат куни кал (бошли заҳарли) илон бўлиб (келади); эгаси ундан қочади, у эса уни қувиб: ‹Мен сенинг хазинангман›, дейди», дедилар. У зот: «Валлоҳи, у (илон) уни — токи у қўлини чўзиб, (илон) уни (қўлни) оғзига (тишлаб) олмагунча — қуваверди», дедилар.