حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صِنْفَانِ مِنْ أَهْلِ النَّارِ لَا أَرَاهُمَا بَعْدُ نِسَاءٌ كَاسِيَاتٌ عَارِيَاتٌ مَائِلَاتٌ مُمِيلَاتٌ عَلَى رُءُوسِهِنَّ مِثْلُ أَسْنِمَةِ الْبُخْتِ الْمَائِلَةِ لَا يَرَيْنَ الْجَنَّةَ وَلَا يَجِدْنَ رِيحَهَا وَرِجَالٌ مَعَهُمْ أَسْوَاطٌ كَأَذْنَابِ الْبَقَرِ يَضْرِبُونَ بِهَا النَّاسَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Doʻzax ahlidan boʻlgan ikki toifani men hali koʻrmadim: kiyingan, (ammo) yalangʻoch, (oʻzlari) moyil boʻlgan va (oʻzgalarni) moyil qiluvchi ayollar — ularning boshlaridagisi egilgan buxtiy tuyalarning oʻrkachiga oʻxshaydi; ular jannatni koʻrmaydilar va uning hidini ham topmaydilar. Yana sigirning dumiga oʻxshash qamchilari bilan odamlarni uradigan kishilar (bor)», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Дўзах аҳлидан бўлган икки тоифани мен ҳали кўрмадим: кийинган, (аммо) яланғоч, (ўзлари) мойил бўлган ва (ўзгаларни) мойил қилувчи аёллар — уларнинг бошларидагиси эгилган бухтий туяларнинг ўркачига ўхшайди; улар жаннатни кўрмайдилар ва унинг ҳидини ҳам топмайдилар. Яна сигирнинг думига ўхшаш қамчилари билан одамларни урадиган кишилар (бор)», дедилар.