حَدَّثَنَا أَبُو سَعْدٍ الصَّاغَانِيُّ مُحَمَّدُ بْنُ مُيَسَّرٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلَانَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّمَا الْإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَرَأَ فَأَنْصِتُوا وَإِذَا قَالَ {وَلَا الضَّالِّينَ} فَقُولُوا آمِينَ وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ وَإِذَا صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Imom faqat unga ergashilishi uchundir. U takbir aytsa, sizlar ham takbir aytinglar; u qiroat qilsa, jim turinglar; u {valaz-zoolliyn} desa, ‹Omiyn› denglar; u rukuʼ qilsa, rukuʼ qilinglar; u ‹Samiallohu liman hamidah› desa, ‹Robbana va lakal-hamd› denglar; u oʻtirgan holda namoz oʻqisa, hammangiz oʻtirgan holda oʻqinglar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Имом фақат унга эргашилиши учундир. У такбир айтса, сизлар ҳам такбир айтинглар; у қироат қилса, жим туринглар; у {валаз-зооллийн} деса, ‹Омийн› денглар; у рукуъ қилса, рукуъ қилинглар; у ‹Самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деса, ‹Роббана ва лакал-ҳамд› денглар; у ўтирган ҳолда намоз ўқиса, ҳаммангиз ўтирган ҳолда ўқинглар», дедилар.