حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ عَنِ الْأَعْمَشِ عَنْ ذَكْوَانَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَرَفَعَهُ قَالَ لَا يَزْنِي الزَّانِي وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَا يَسْرِقُ السَّارِقُ حِينَ يَسْرِقُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَا يَشْرَبُ الْخَمْرَ حِينَ يَشْرَبُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَالتَّوْبَةُ مَعْرُوضَةٌ بَعْدُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Zinokor zino qilayotgan paytida moʻmin holida zino qilmaydi; oʻgʻri oʻgʻirlik qilayotgan paytida moʻmin holida oʻgʻirlik qilmaydi; xamr ichuvchi uni ichayotgan paytida moʻmin holida ichmaydi. Shundan keyin esa tavba (eshigi) ochiqdir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Зинокор зино қилаётган пайтида мўмин ҳолида зино қилмайди; ўғри ўғирлик қилаётган пайтида мўмин ҳолида ўғирлик қилмайди; хамр ичувчи уни ичаётган пайтида мўмин ҳолида ичмайди. Шундан кейин эса тавба (эшиги) очиқдир», дедилар.