حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ عَنْ يَزِيدَ بْنِ الْهَادِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِنَّ الْعَبْدَ يَتَكَلَّمُ بِالْكَلِمَةِ يَزِلُّ بِهَا فِي النَّارِ أَبْعَدَ مَا بَيْنَ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: u Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdi: «Albatta, banda shunday bir soʻzni aytadiki, u tufayli mashriq bilan magʻrib oraligʻidan ham uzoqroq (masofaga) doʻzaxga sirpanib tushadi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: у Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитди: «Албатта, банда шундай бир сўзни айтадики, у туфайли машриқ билан мағриб оралиғидан ҳам узоқроқ (масофага) дўзахга сирпаниб тушади».