وَبِإِسْنَادِهِقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُعَلِّمُنَا أَنْ لَا نُبَادِرَ الْإِمَامَ بِالرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ وَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا قَالَ {غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلَا الضَّالِّينَ} فَقُولُوا آمِينَ فَإِذَا وَافَقَ كَلَامَ الْمَلَائِكَةِ غُفِرَ لِمَنْ فِي الْمَسْجِدِ وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ
Va shu isnod bilan (rivoyat qilinadi). Rasululloh ﷺ bizga rukuʼ va sajdada imomdan oldin oʻtib ketmaslikni oʻrgatar edilar: «U takbir aytsa, sizlar ham takbir aytinglar; u sajda qilsa, sajda qilinglar; u {gʻayril-magʻzubi alayhim va laz-zoolliyn} desa, ‹Omiyn› denglar — u (soʻz) farishtalar soʻziga toʻgʻri kelsa, masjiddagi kishilar magʻfirat qilinadi; u ‹Samiallohu liman hamidah› desa, ‹Robbana lakal-hamd› denglar».Ва шу иснод билан (ривоят қилинади). Расулуллоҳ ﷺ бизга рукуъ ва саждада имомдан олдин ўтиб кетмасликни ўргатар эдилар: «У такбир айтса, сизлар ҳам такбир айтинглар; у сажда қилса, сажда қилинглар; у {ғайрил-мағзуби алайҳим ва лаз-зооллийн} деса, ‹Омийн› денглар — у (сўз) фаришталар сўзига тўғри келса, масжиддаги кишилар мағфират қилинади; у ‹Самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деса, ‹Роббана лакал-ҳамд› денглар».