حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَجَاءَتْ امْرَأَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِهَا لَمَمٌ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَشْفِيَنِي قَالَ إِنْ شِئْتِ دَعَوْتُ اللَّهَ أَنْ يَشْفِيَكِ وَإِنْ شِئْتِ فَاصْبِرِي وَلَا حِسَابَ عَلَيْكِ قَالَتْ بَلْ أَصْبِرُ وَلَا حِسَابَ عَلَيَّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺning huzurlariga tutqanogʻi bor bir ayol keldi va: «Ey Allohning Rasuli, menga shifo berishini Allohdan soʻrang», dedi. U zot: «Xohlasang, senga shifo berishini Allohdan soʻrayman; xohlasang, sabr qil — senga hisob-kitob boʻlmaydi», — dedilar. U ayol: «Yoʻq, men sabr qilaman va menga hisob-kitob boʻlmaydi», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺнинг ҳузурларига тутқаноғи бор бир аёл келди ва: «Эй Аллоҳнинг Расули, менга шифо беришини Аллоҳдан сўранг», деди. У зот: «Хоҳласанг, сенга шифо беришини Аллоҳдан сўрайман; хоҳласанг, сабр қил — сенга ҳисоб-китоб бўлмайди», — дедилар. У аёл: «Йўқ, мен сабр қиламан ва менга ҳисоб-китоб бўлмайди», деди.