حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ قَالَ حَدَّثَنَا الْأَعْمَشُ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ الْأَعْمَشُ لَا أُرَاهُ إِلَّا قَدْ رَفَعَهُ قَالَوَيْلٌ لِلْعَرَبِ مِنْ أَمْرٍ قَدْ اقْتَرَبَ أَفْلَحَ مَنْ كَفَّ يَدَهُوَوَافَقَهُ أَبُو مُعَاوِيَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi — Aʼmash: «Uni marfuʼ qilgan deb oʻylayman», dedi: «Yaqinlashib qolgan bir ishdan arablarga voy boʻlsin! Kim qoʻlini tiysa, najot topibdi». Abu Muoviya ham unga Abu Hurayradan (rivoyat qilishda) muvofiq boʻldi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади — Аъмаш: «Уни марфуъ қилган деб ўйлайман», деди: «Яқинлашиб қолган бир ишдан арабларга вой бўлсин! Ким қўлини тийса, нажот топибди». Абу Муовия ҳам унга Абу Ҳурайрадан (ривоят қилишда) мувофиқ бўлди.